Долазак председника Русије у Србију, према изјавама српске стране, очекује се 17 јануара. Српскa средства јавног информисања су такође изјавила да се током боравка Владимира Путина у Београду очекује потписивање низа билатералних споразума, усмерених за учвршћивање српско-руске економске сарадње. EADaily је замолио руску историчарку и експерта за Балкан, Ању Филимонову да исприча какве се теме могу наћи у агенди приликом сусрета два лидера.
Према мишљењу експерта, предстојећи преговори руског и српског председника у Београду ће бити подељени на два јасно разграничена дела. Први од њих, како сматра она, ће се тицати питања енергетике, инфраструктуре, иновација. „У ствари, што се може применити у практичном делу, реч ће највероватније бити о тространом пројекту развоја термоелектрана у Панчеву и о „Турском току“. Како извештава портал Н1, јединствена ситуација у Србији ће се састојати у томе што ће већи део гасовода припадати Русији. Али ово у суштини још увек објављују Западни медији, док ни са руске, ни са српске стране никакву конкретну информацију не добијамо“, нагласила је Филимонова.
Према њеним речима, у овом тренутку се можемо ослонити само на изјаве амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина који је говорио о фантастичним успесима у билатералној сарадњи. За ове успехе српски председник Александар Вучић управо је добио државну награду РФ-орден светог Александра Невског, подсетила је Филимонова. Како је претпоставила, српска и руска страна због стратешких планова још увек не говоре о којим пројектима је реч, да не би обавестили непријатеље о својим плановима. Са друге стране, могуће је да се ти пројекти још увек налазе у стадијуму сакупљања документације без јасног додатка за практично реализовање, изјавила је експерткиња.
„Истичем да је ово седамнаести или осамнаести састанак Александра Вучића са Владимиром Путином. Овде тешко можемо рећи да се ситуација после сваког сусрета некако осетно мењала. Пре ћемо констатовати да се мало побољшава сарадња у економској сфери, то јест у области размене добара. Али ако погледамо на конкретне цифре и видимо онај пад који се десио у 2014. години, показатељи ће, чак у поређењу са периодом владања Бориса Тадића, све једно још увек заостајати. Овде имамо тактички, али не стратешки раст, јер се ради о повећању робне размене углавном пољопривредних производа“, изјавила је Филимонова.
При томе је објаснила да се сарадња у области пољопривредне индустрије између Русије и Србије сусреће са јасним ограничењима, изазваним тиме што је 2014. године ЕУ убедила Србију да не даје државне дотације за развој пољопривредне производње, како на тај начин Београд не би могао да надомести европске произвођаче који су отишли са руског тржишта.
„На тај начин, у суштини, Србија коју представља Александар Вучић увела је ограничење у размени робе са Русијом. То је једна врста санкција. Подвући ћу да је то урађено у условима када се Србија буквално бори за дах током економске стагнације која одговара нивоу реалног раста БДП од 1%, а то је ниво статистичке грешке. Србија се налази у ситуацији убедљиве стагнације. Излазак из погубне економске ситуације би могао да буде увођење државне дотације, али власт Александра Вучића то не ради“, објаснила је експерткиња.
Према речима Филимонове, Републички статистички институт Србије је 9. јануара објавио податке према којима се сваки четврти грађанин Србије налази на граници беде. „Овде Русија може да понуди јединствену могућност отварања свог тржишта, али за сада се на седамнаест састанака говорило само о тактичким мерама, а не о суштинским променама“, сматра политиколог.
Према њеном мишљењу, сличне тактичке мере су погубне како за спољашњу политику Русије на Балкану, тако и за српски народ. „Не смемо да мислимо да ће, при одсуству стратегије, тако погубну ситуацију за обостране односе извући поредак уговора. Како видимо, Запад је жртвовао целу Македонију да не би прошао „Јужни ток“. Од „Јужног тока“ није остало ништа. Тешко да ће ситуацију поправити „Турски ток“. Највероватније је да Запад неће дозволити ни њега. Због тога се овде Русија налази пред жестоком неопходношћу преосмишљавања своје политике на Балкану: или да пређе на одлучне и корените промене, или да просто дотакне дно и преживи један од најтежих губитака“, изјавила је Ања Филимонова.
Према мишљењу експерта, не смемо да се задовољавамо смелим званичним изјавама две стране, јер су то само изјаве чиновника. „Чиновници су пролазна категорија, а два наша народа и две наше државе – вечна категорија“, рекла је Филимонова, додавши да се, према њеном схватању, налазимо пред веома озбиљним изазовима и претњама који ће бити условљени неисправном политиком Русије на Балкану.
„Где се налази главни проблем? У спољној политици Русије на Балкану питање енергоснабдевања мора бити само једно од многих њених делова. Као што видимо, „Јужни ток“ се распао, за „Турски ток“ још увек не знамо. Планови за термоелектране још увек нису дошли до стадијума реализације. У суштини, ми у Србији и немамо крупне пројекте“ – нагласила је експерт.
Према њеним речима, пројекат реконструкције српских железница „је негде испарио у ваздуху“. Био је дат кредит од 800 милиона долара, али су реализовани пројекти за модернизацију железница „толико малецки да не сведоче ни о каквом стратешком партнерству“, подсетила је Филимонова. „Био је испоручен одређен број вагона, али то уопште није број на који Србија може да се ослони у сарадњи са Русијом, која је, на крају крајева, нуклеарна војна сила са релативно развијеном технологијом“, наставила је она.
Према подацима експерта, током владавине Вучића, Русија је пала на четврто место у српској спољној трговини, а на прва места су доспеле ЕУ и земље региона. Робна размена Србије и Бугарске убедљиво премашује милијарду долара, рекла је она.
Ања Филимонова је такође подсетила да Руско-српском хуманитарном центру у Нишу до сада није додељен статус дипломатског имунитета. „Руски амбасадор Чепурин је више пута довољно жестоко напомињао да Русија очекује добијање тог статуса. Али то се није десило до сада“, подсетила је експерткиња.
Према речима Филимонове, стиче се утисак, да „Русија у руско-српским односима медитира на бурету барута чији фитиљ је већ запаљен“. „И у тим условима, какве позиције има Русија тамо? Практично никакве“, нагласила је експерт.
Према њеном мишљењу, неопходно је да узмемо у обзир разорну социјално-економску политику српских власти и ужасни одлазак становништва Србије. При томе, из земље углавном одлазе квалификовани млади, подсетила је она. „Према речима самог Вучића, сваки дан сто људи напушта земљу, и највероватније се они никада неће вратити. Њихов број је негде око 60-70 хиљада годишње. Ако овоме додамо и катастрофалне демографске показатеље за 2017. и 2018. годину и слику осиромашења становништва, чињеницу да држава не улаже ни у културу, ни у образовање, ни у духовни живот, произилази да се гради нека врста антисистема. У суштини, брише се културно-историјско и духовно наслеђе целог народа“, сматра експерткиња.
Како она сматра, игнорисање целе те слике у формирању спољнополитичке линије Русије у односу на Србију је погрешно. „А надаље, Русија ће игнорисати још озбиљнију чињеницу. Ради се о правној држави и о правима појединца“, наставила је Ана Филимонова.
Према њеном мишљењу, Србија је у суштини окупирана земља, и та окупација изгледа на следећи начин: управо је Александар Вучић 2013. године довео Србију на виши ниво сарадње са НАТО-ом, то је стадијум ИПАП (Индивидуални план партнерства са НАТО-ом који је вид међусобне сарадње међу државама алијансе и трећих земаља, који предвиђа савезничке међусобне односе и стратешко војно партнерство – EADaily). У јулу 2015. године управо је Александар Вучић потписао кључне техничке протоколе за усаглашавање СОФА споразума (Сагласност у статусу сила – међународни уговор који регулише правне одредбе оружаних сила једне државе или војног блока у случају њиховог налажења на територији друге државе – EADaily), подсетила је.
„У септембру 2017. године Србија је постала члан борбене групе HELBROK (борбена група ЕУ, у чијем саставу се такође налазе Румунија, Бугарска, Кипар, Грчка и Украјина). У јесен 2017. године први пут су извршене војне вежбе НАТО-а у близини Београда, управо ради заједничког реаговања на ванредне ситуације. То је директно изазивање Русије, јер се радило о борби против природних катаклизми, иако центар у Нишу због тога и постоји. Србија Александра Вучића за последњих пет година имала је укупно 45 војних вежби са НАТО-ом у том смислу. На пример, на обали Црног мора су заједно са другим земљама алијансе српски војници вежбали да гађају ваздушне циљеве. Бесмислено ми је да питам које циљеве и у којој земљи су вежбали да гађају у ваздушном пространству изнад Црног мора? За тих пет година извршено је свега шест вежби са Русијом. Закључак је савршено јасан: после решења косовског питања Вучић ће, без сваке сумње, повести земљу у НАТО“, изјавила је Филимонова, нагласивши да је све спремно за то.
„Као и увек, шта намерава да уради руска дипломатија? Када је воз отишао а карте су распродате, да се запитамо и упитамо: како је до тога дошло“, рекла је експерткиња.
Према мишљењу Ане Филимонове, следећи проблем је то што се у Србији на озбиљан начин нарушава уставно-правни поредак. „На пример, Александар Вучић је у априлу 2013. године потписао Бриселски споразум према коме је предао северни део под управу Приштине, тј. сам је ликвидирао српско судство, а полицију је предао у руке терористичке групације. Бриселски споразум се налази у директној супротности са Резолуцијом 1244. Због тога је потпуно нејасно како управо Русија може да подржава било какву одлуку Београда о косовском питању, иако уствари не постоји никаква неопходност да се реши косовско питање. Оно је већ решено Резолуцијом 1244. Ако не кажемо српској власти да Бриселски споразум њу подрива, све се може завршити веома јадно“, нагласила је она.
Експерткиња је подсетила да је недавно створена војска „Републике Косово“. Према мишљењу Филимонове, то „је врло опасна појава, јер при уједињењу потенцијала Републике Албаније и „Републике Косово“ (међу њима је склопљен војни уговор 2013) њима се неће моћи одупрети ни једна војска региона“. „При том је реакција српске државе била минимална. Председник Србије има цео спектар потпуно конкретних мера, које може и мора да предузме ради заштите територијалне целовитости своје земље и права и слобода својих грађана. Али ништа од арсенала који поседује није било искоришћено (на седници СБ ОУН по питању формирања војске Косова), осим неразумљивих жалби. На тај начин испада да се Срби Косова не могу надати ни у кога. Њима није остављено ништа осим изјава да ће их Србија заштитити. Али, како показује пракса, неће их заштитити“, изјавила је Филимонова.
Према њеним речима, на данашњи дан је јасно да правила на Балкану, у том смислу у кључној земљи региона – Србији, диктира амбасадор САД. „Запад контролише српске медије, а при том ни у једном случају не заборавља да говори о њиховој слободи. Запад сарађује са средствима масовних медија на два начина. С једне стране, када режим ради нешто у интересу САД и ЕУ, њега за то хвале. С друге стране, стално показују силу која се изражава како у организацији протеста, тако и у ширењу било које информационе кампање, да би показали режиму да нема где да оде. Парадоксално, али најквалитетнија критика социјално-економске ситуације долази управо са канала Н1 и од новина „Данас“ који припадају компанији која се налази у власништву Дејвида Петреуса, бившег директора ЦИА. Русија потпуно одбија други начин, не желећи да примени веома ефикасне методе које користи Запад“, изјавила је експерткиња.
Такође, према мишљењу Филимонове, Запад контролише и економски систем, а због тога реализација заиста озбиљних руско-српских пројеката изгледа веома проблематично. Запад генерише у Србији русофобска понашања, баца на то огроман новац, наставила је она. „Још јуче је изгледало као епска фантастика да српско друштво постане русофобно. Али не смемо да не узмемо у обзир моћ савремених технологија, као, такође, и историјско искуство. Јер, српска елита је после 1945. године веома далеко од окретања ка Русији“, појаснила је она.
„А шта онда контролише Русија, шта она има у рукама? Она има хипотетички део будућег гасовода и део Александра Вучића кога усиљено дочекују у Москви, коме дају ордење. Али све ово указује само на један пут: усиљење (побољшавање) личних веза; ради се о томе што се у српској стварности те особе не могу повезати са Русијом, јер специфичност њиховог доласка на власт и повезаност са Западним елитама говори о томе да се они налазе управо под контролом Запада. Овде постоји опасност добијања контраефекта који се састоји у томе да у схватању српског народа управо Руска Федерација подржава режим националне издаје (ја сада користим искључиво правне изразе зато што према српском закону чланови 305. и 307. недвосмислено говоре о томе да је централна државна власт обавезна да се супростави сепаратистичким тежњама). И шта онда очекује Русију на Балкану? Када Вучић крене да пада, Русија ће поћи заједно са њим. Она ће поделити његову судбину, као што је својевремено поделила судбину Јануковича“, сматра Ана Филимонова.
„Што се тиче другог питања, које ће се највероватније разматрати у току сусрета руског и српског председника, проблема припадања Косова, овде ће највероватније Вучић настојати и наговарати руског председника да се не противи ступању „Републике Косово“ у УН, сматра експерткиња. „Ја се веома надам да руски председник неће пристати на то, јер ће у супротном случају овде бити остварено, без преувеличавања, ритуално самоубиство“, изјавила је Филимонова, објаснивши да ће самим тим јалтско-постдамски систем бити уништен рукама победника – Русије. „Шта представља руски вето у Савету безбедности? То је последњи бастион одбране јалтско-постдамског система. Ово значи да никаква сепаратистичка терористичка формација не може да постане нова држава, не може да сруши већ успостављен систем међународних односа. И чим тај вето буде повучен, аутоматски ће бити ликвидиран сваки утицај Русије на балканску политику, јер је управо својим ветом Русија овде имала утицај. Ако та нова формација уђе у ОУН, то ће означити аутоматску ликвидацију јалтско-постдамског система међународних односа“, појаснила је Филимонова.
„Концентришући се само на особу, Русија одбија од себе сав огромни потенцијал, одбија интелектуалну елиту, друге опозиционе покрете, одбија народ и, у суштини, злоупотребљава поверење. Логика нам говори да краткотрајна усмереност на особу уништава дугорочно партнерство. Дугорочно партнерство се може изградити само на огромном поверењу“, изјавила је.
„Ако Русија не пређе на принципијелан и вишеслојан посао у односу према Србији, онда ће нас, највероватније, очекивати политички и морални крах наше балканске политике“, сматра Филимонова.
„У вези са оштром демонстрацијом принципијелности Руске Федерације на међународној арени која се може применити и на косовско питање, руско Министарство иностраних послова не треба да наглашава подршку било којој одлуци Београда у тој сфери, зато што се ради о сувише озбиљним стварима. Руска Федерација треба да се заустави на формули неопходног и безусловног поштовања Резолуције 1244 и Устава Републике Србије. На то треба ставити тачку. Потребно је да само то понављамо и не правимо могућности за неке махинације и шпекулације око косовског питања“, нагласила је Ања Филимонова.
О новом повлачењу признања Косова прочитајте ОВДЕ.
Извор: EurAsia Daily/Вечерње Новости
