Он указује да посета председника Русије Србији поставља интересантно питање - да ли се Кина и Русија приближавају Србији, јер је Вашингтон запоставља, а као објашњење нуди чињеницу да је Џими Картер био последњи председник који је посетио Србију давне 1980. године, док је Путин од 2000. године био четири пута у Београду и да је Дмитриј Медведев 2009. године, када је био председник, такође био у посети.
Аутор подсећа и да се Путин с председником Србије Александром Вучићем до сада састао најмање 14 пута.
Руси, како се наводи у тексту "Нешенел интереста", нису једини који долазе у Београд - председник Кине Си Ђинпинг био је у званичној посети Београду 2014, а планира се још једна посета ове године.
Неколико фактора објашњава приступ великих сила Србији, објашњава Бардош, додајући да је први од њих тај што се америчка политика према Балкану ослања на легат 90-их година, када су тадашњи председник САД Бил Клинтон и потпредседник Ал Гор одлучили да подрже "муслиманске циљеве" на Балкану како би побољшали имиџ САД у исламским државама.
Други разлог што се Москва и Пекинг баве Србијом, како наводи Бардош, јесте тај што умеју да читају мапу - најбитније транспортне руте од Западне Европе до источног Средоземља, између Балтика и Егејског мора, иду кроз Србију.
Аутор оцењује да су Кинези "итекако" препознали овај потенцијал, узимајући у обзир да су до сада инвестирали око десет милијарди долара у Србију.
С друге стране, америчка политика према Балкану се у последње две деценије фокусира на Босну и Херцеговину и Косово које су, по мишљењу аутора, секундарног стратешког значаја.
Поред тога, америчка политика се, "с времена на време", фокусира на Македонију и Црну Гору због промоције НАТО интеграција, наводи се у тексту "Нешенел интереста".
Бардош наводи и трећи разлог, односно да Вашингтон наизглед не жели да прихвати чињеницу колико се свет заправо променио у протеклих 20 година и да мање државе сада имају политичке, економске и стратешке изборе.
САД више нису (ако су и икада биле) "незаменљива земља", како их је својевремено називала Медлин Олбрајт, државна секретарка у доба Била Клинтона, наводи се у тексту.
Аутор објашњава да и природа и међународна политика "презиру" вакуум у комуникацији, тако да уколико Вашингтон не жели да има однос са одређеном државом, друге државе ће ући као партнери и инвеститори.
Посматрано из те перспективе, тешко је видети како бенигно (или малигно) запостављање Београда од стране Вашингтона може да позитивно утиче на америчке интересе у спољној политици, објашњава Бардош.
Чак је и бивши председник Барак Обама рекао да је "сулудо" веровати да је суздржавање од комуникација са одређеном земљом казна, наводи се у тексту.
Обама је био вољан да се окрене државама које су деценијама перципиране као непријатељи САД, као што су Куба и Вијетнам, док се актуелни председник Доналд Трамп састао с лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном, али Вашингтон и даље преферира да београдске званичнике "држи на даљини", стоји у тексту "Нешенел интереста".
Бардош објашњава да иза тога не стоји никаква стратешка логика, али да показује да су САД талац "посебних интереса и етничких лобија" који верују да имају користи од што већег јаза између Вашингтона и Београда.
Таква кратковидост, упозорава Бардош, прети да угрози напредак који је до сада постигнут у побољшању односа Вашингтона и Београда, а као главни пример узима чињеницу да медији Србију често представљају као "руску извидницу на Балкану".
Своје становиште објашњава чињеницом да је Србија чланица НАТО-овог Партнерства за мир и да је са Алијансом потписала споразум СОФА.
Позива се и на изјаву аналитичара Џона Капела који је рекао да односи Србије и НАТО-а никада нису били јачи.
Аутор такође подсећа и на изјаву премијерке Србије Ане Брнабић, која је поручила да би између Русије и Европске уније, Србија изабрала ЕУ.
Узимајући у обзир скорашње потезе великих сила по питању Србије, ревизија политике Вашингтона и Београда је одавно требала да се догоди, сматра Бардош, додајући да је тешко проценити шта тачно САД добијају од тога што политичко и стратешко поље Србије уступају Русији и Кини.
"И док је (Владимир) Путин поново у Београду, амерички политичари би требало дуго и јако да размисле о побољшању односа са стратешки најзначајнијом земљом Балкана", закључује Бардош.
Како су Албанци масовно поздравили Путина, погледајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
