Никола Тесла се никад није женио, нити је имао службено девојку, али жене су упркос свему или можда баш због тога луделе за њим. Како их је одбијао те зашто се није женио славни научник је открио свом пријатељу, српском песнику Лази Костићу. Наиме, њих су се двојица редовно дописивали, а Костић му је у једном писму предложио да се ожени Ленком Дунђерском, једном од најлепших и најобразованијих девојака њиховог времена.

Ову информацију потврдио је Перо Зубац у документарцу о песнику Лази Костићу. Заправо је Лаза Костић годинама био заљубљен у 30 година млађу Ленку те ју је, да би се заувек удаљио од ње, за жену предложио Николи Тесли, у писму које му је послао.

На предлог Лазе Костића да се ожени Ленком, која је у том тренутку имала 25 година и била наследница једног од најбогатијих Срба тог времена, Тесла је одговорио само ово: Брак ме не занима. Ја сам се одавно венчао са науком.

Ленки је Тесла био занимљив, а будући да је био познат као и маркантан те згодан мушкарац пред којим је велика будућност, биле су велике шансе да би се овај брак остварио само да је Тесла пристао.

Није веровао да човек може имати све

Сматрао је да би секс био погубан по његов интелект, да би то ометало његов рад па је живео у целибату.

Једном приликом је рекао: Мислим да не бисте могли набројати много добрих изума ожењених људи.

Или мало или нимало секса

Иако му се дивио велик број жена и био омиљен и популаран међу супротним полом, он једноставно није желео имати контакте с њима.

"Два су пута - много или нимало секса. Средина служи за обнављање људског рода. Превише секса код извесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Апстинирање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут," казао је Тесла новинару у интервјуу за часопис "Бесмртност" који је дао из 1899. године у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу.

Посебно је избегавао жене које су носиле бисере. Одбијао би чак и да разговара с њима. Бисере једноставно није подносио.

Иза генијалности је стајало и лудило

Разне једноставне радње Тесла је обично радио трипут заредом, па многи сумњају да је патио од опсесивно-компулзивног поремећаја. По трипут је прао руке и обилазио зграду пре него што уђе у њу. Такође прибор за јело би угланцао до савршенства користећи при томе 18 салвета. Тесла је имао фобију од бактерија.

Захтевао је да нико у ресторану хотела не користи сто за којим је он седео, а за сваки оброк тражио је чист столњак. Сваку посуду, који је претходно стерилизована, лично је пре јела обрисао салветом.

Чим би на столу угледао муву, прекидао би јело - написао је Џон Онил аутор Теслине биографије "Ненадмашни геније" који је сматрао како је страх од микроба била последица тешких болести од којих је Никола Тесла оболео у детињству и то два пута од маларије те једном од колере.

Обожавао је једну голубицу Тесла је тврдио да му је потребно само два сата сна ноћу. Не само да је хранио голубове у парку, већ их је доносио у своју собу. Посебно се везао за једну голубицу, о којој је рекао: "Волео сам је као што мушкарац воли жену и она је волела мене. Док сам је имао, мој живот је имао сврху."

Тесла је веровао да "инфериорни" људи не би требали имати потомство. У чланку из 1935. године написао је: "За стотину година неће се више догађати да се нормална особа размножава са особом која јој интелектуално не одговара."

Невероватна кондиција: Са 80 година направио салто

Захваљујући готово фотографском памћењу, Тесла је могао запамтити целе књиге и детаље свих својих изума. Имао је изражен смисао за лепо, лепе манире и говорио је шест језика. Витак и импозантан, са беспрекорним стилом за одевање.

Био је изузетно висок (199 центиметара) и невероватне телесне кондиције. То верно осликава случај када се једне зиме оклизнуо на залеђеном њујоршком плочнику и уместо да падне направио је салто и дочекао се на ноге. Тада је Тесла имао 80 година.

Умро сам у соби под чудним околностима

Задње године свог живота провео је хранећи голубове и живио је углавном од годишњег хонорара из домовине. Умро је сиромашан и у дуговима. До последњег тренутка Тесла је неуморно радио, а 7. јануар 1943. преминуо је у својој хотелској соби 3327 на 33. спрату хотела Њујоркер у Њујорку око 22 сата и 30 минута под чудним околностима у 87-ој години живота, а према тврдњама као узрок наводи се од последица срчаног тромба.

Након његове смрти кутије у којима се налазе Теслини папири, дипломе и друге почасти, као и његове лабораторијске белешке запечаћени су. Неко време налазили су се у власништву Теслиног нећака и јединог наследника Саве Косановића. Он је касније своје стечено наследство поклонио граду Београду, а у сврху оснивања музеја Николе Тесле.

Последње збогом

Тим поводом, градоначелник Њујорка рекао је: Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће.

Тело му је кремирано, а на испраћају Теслиних посмртних остатака било је око 2000 људи, међу којима су биле и многе значајне особе и многи нобеловци. Сви водећи њујоршки листови послали су своје новинаре да извештавају са сахране овог великана.

На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свету у пратњи словеначког хора Слован, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију "Аве Марија", а онда српску народну песму "Тамо далеко".

Свемирска сонда "Њу хорајзонс" послала фотографију од које подилазе жмарци. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Стил