Овако прича Шуићи Като, директор меморијалног здања Музеј мира у Хирошими. Како каже, свесни су да у свету постоје различити међународни интереси, али да ова врста оружја више не би требало никада да се користи.
- Сматрамо да чак ни САД, земља која је нама ово зло учинила, не треба то да осети на сопственој кожи - каже Като.
- Америчка војска, у то време, мислила је да је Кјото идеална мета са војног гледишта. Ипак, поједини генерали сматрали су да то неће бити добро, јер су гледали шта ће бити у будућности, па су због битке са Русијом желели Јапан на својој страни. Кјото је историјски битан град за Јапан. То је престоница културе и идентитета овог народа. Сматрали су да ће уколико га униште, само разбеснети Јапан. То им није био циљ – каже Като.
Он додаје да је само прошле године овај музеј посетило више од 1,6 милиона људи.
Музеј мира у Хирошими препун је успомена. Нимало пријатних. Језиве фотографије Хирошиме после бомбардовања, од унезверених или чак сагорелих људи, ручних сатова који су стали на 8.15, времену када је атомска бомба експлодирала изнад Хирошиме, тог 6. августа 1945. године, па до разрушених зграда и тела која плутају рекама. Како је рекао Като, права је срећа што бомба није експлодирала на земљи, јер би последице биле несагледиве. Незванично, наводно је и сам конструктор атомске бомбе, знајући за њено убилачко дејство, намерно направио грешку, да би она експлодирала у ваздуху.
- Пре бомбардовања, Јапан је већ био у рату, а Хирошима је био велики индустријски град, од кога ништа није остало - објашњава Като.
- Све је било сравњено са земљом. У подруму Народне банке у Хирошими, постојао је велики сеф, којем недељама после напада није смело да се приђе, јер је био ужарен.
Атомска бомба "Мали дечак", која је пала на Хирошиму, била је базирана на уранијуму, са разарајућом моћи од скоро 16 килотона. Бомба је била тешка око четири тоне, од чега је уранијума било 60 килограма. Напад је предводио пуковник Пол Тибетс, а она је експлодирала на неких 550 метара изнад земље. Три дана касније, бомба је бачена на Нагасаки. Била је урађена од плутонијума и 1,5 пута јача од оне која је била у Хирошими. Температура која је била на тлу, у Хирошими, непосредно после експлозије, била је око 5.000 степени Целзијусових.
У Музеју мира у Хирошими сада постоји и 3Д снимак Хирошиме пре А-бомбе, затим како оно пада, и шта је остало после њеног разорног дејства. Много лекарске документације поклоњено је музеју, како би сведочила о пошастима овог нуклеарног оружја.
- Читав град је горео тог јутра - подсећа на ужасе рата Като, показујући притом фотографију жене која у поцепаној гардероби, бесумучно дрма мртву бебу у наручју, не би ли је пробудила.
- У музеју су изложене и степенице од банке, на којој је неко седео и чекао да се она отвори тог јутра. Нажалост, од њега су остали само тамни обриси на ужареном бетону.
Сат је стао кад је пала бомба
На улазу у Музеј мира, постављен је велики бројач. Он сведочи о данима који пролазе. На данаши дан, пре 26.797 дана, бачена је атомска бомба на Хирошиму. Америка је у секунди променила свет и свест људи.
Американци против музеја
Главни противници овог меморијалног центра управо су Америка и Кина. Пре неких 20 година хтели смо да направимо музеј атомске бомбе у САД, али америчка влада је вршила велики притисак да се то откаже. Тек последњих година постоји сличан концепт у тек неколико градова САД - каже Като.
Погинули – 315.000 људи
Наводно, званична Хирошима, објавила је пре пет година податак да је број жртава које су страдале од атомске бомбе, али и њених последица због радијације, достигао скоро 315.000. Од тога, 140.000 људи погинуло је одмах, а остали од тешких последица радијације.
Пре две године Доналд Трамп је постао председник САД. Шта се све променило до сада? Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
