Током претходних недеља често су се могле чути критике, па и савети да опозиција треба да преузме контролу над протестима и да се озбиљније укључи у саму организацију. Док је онај неполитички, глумачки део инсистирао на томе да су протести грађански и да су прерасли странке, с друге стране јачају притисци да се политичари и партије укључе, па и да се политичари на некој од протестних шетњи обрате окупљеним грађанима. Опозициони састанак ће, како сазнајемо, бити одржан сутра у малој сали општине Стари град у 11 часова.

Њему ће, према незваничним информацијама, присуствовати не само лидери чланица СЗС, већ сви они припадници опозиционе политичке сцене који су се у октобру прошле године окупили како би изразили заједнички став о промени изборних услова и слободи медија. Осим чланица СЗС, том састанку присуствовали су и представници Достаје било, Живковићеве Нове странке, Демократске странке Србије, као и Покрета слободних грађана и Тадићеве Социјалдемократске странке.

У међувремену, спекулације о природи и судбини суботњих протеста се настављају. Глумац Бранислав Трифуновић, један од истакнутих говорника на грађанским протестима, изјавио је јуче за Н1 да нема ништа против да политичари из опозиције долазе на протесте.

- Видим да се намећу, да постоји огроман притисак разноразних на мало нижим нивоима странака где се труде да нас убаце у тај њихов наратив где су они врло потребни и врло способни - каже Трифуновић. Говорећи о свом коментару да би сваки опозициони политичар био извиждан на протестима, Трифуновић каже да је "можда мало претерао".

- Верујем да би се некима то и десило. Позивам их већ месецима, годинама, дајте нешто, дајте било шта овим људима, можда је то то. У протеклих седам година је ли неко из опозиције изашао са нечим конкретним, је ли се неко супротставио овом лудилу на било који начин. Било је покушаја, али шта се суштински десило - пита Трифуновић.

Он истиче да би, да је на њиховом месту, ишао од куће до куће у селима, градовима, "а не да седим у Старом граду и причам о угрожености медија и колико нам је тешко".

- Морају да имају неки папир који су сви потписали и обавезали да ураде ово и ово. Ко се сећа 30 тачака Савеза за Србију и при томе то звучи као дај да се скупимо око нечега - каже он.

Према његовим речима, да би се систем сломио морају да се појаве људи који ће утицати да се власт која дође у неком тренутку контролише.

- Да ме странке убеде да нису ту због фотеља или личних потреба, већ да би ова земља почела да бива нормална. Да се не боримо за политичаре већ за неку бољу земљу - каже Трифуновић.

Према његовим речима, протест су многима добар начин да политички преживе.

- Нас који смо у организацији странке не занимају. Једини проблем ових протеста је што су успели. Највећи успех је што су људи схватили да нису сами и да могу да говоре, и да тај страх нестаје. И сад постоји милион притисака, мора нека странка да преузме, а зашто мора нека странка да преузме? - упитао је Трифуновић.

Ипак, да је дошло време да се протести политички уобличе сматра и Бојан Клачар, директор Цесида.

- То су, уосталом, на последњем окупљању тражили од опозиције и организатори протеста. То би био природан след догађаја у контексту ширења протеста. Тај процес сигурно неће бити лак пошто се ради о прилично хетерогеној групи. И зато би било боље да то учине ван медија колико год тај процес да траје - каже Клачар.

Професори да раде на заједничкој политици

Јавна подршка протестима "1 од 5 милиона" професора са Филозофског факултета и Факултета политичких наука имаће већи значај ако се потписници тих петиција активно укључе у формирање заједничке политичке агенде, сматрају аналитичари.

Политички аналитичар Бобан Стојановић сматра да је утицај петиција дефинитивно значајан.

- Прва подршка протестима са Филозофског факултета изазвала је велику реакцију јавности. Академски радници имају свакако углед у друштву и могу утицати на многе да се прикључе протестима. И организатори протеста би могли ову подршку да искористе као додатни импулс тако што ће неко од потписника петиције и говорити на окупљањима. Професори би имали шта да кажу, могли би и теоријски и практично да аргументују своје ставове - истиче Стојановић.

Како каже, петиција је значајна и као охрабрење академској заједници.

- Ради се о запосленима на државним универзитетима, што показује да су морали да се ослободе страха пре него што су се одлучили на тај корак - подвлачи Стојановић.

Бојан Клачар из Цесида тврди да је подршка протестима са два факултета засад више симболичка него акциона.

- Свакако да подршка професора под именом и презимом и на тако директан начин даје додатну свежину протестима. Са оваквом подршком у претходном периоду се нисмо сусретали јер су интелектуалци углавном сами излазили у јавност и изражавали своје мишљење - наглашава Клачар и додаје да се значај овакве подршке види и на примеру Александра Вучића који је, како каже, и поред великог броја бирача сакупио потписе у "апелу 600". Професори који су пружили подршку протестима требало би активно да се укључе и у дефинисање њиховог садржаја, сматра саговорник.

Прочитајте ОВДЕ којих је то седам организација приступило Савезу за Србију.

Извор: Блиц