Култ Светог Саве, који се у народу развио након преношења његових мошти из Бугарске у манастир Милешеву, био је толико јак да је довео до тога да су се и Турци завојевачи почели прекрштавати над његовим моштима. Из тог разлога мошти Светог Саве спаљене су на Врачару.
Дубоко укорењен лик овог свеца у народу није бледео. Многа веровања и предања била су везана за њега.
У народу је још од давнина поникао обичај да се на Савин дан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци.
У Војводини се праве переце, посне, ако Савин дан пада у среду или петак, а мрсне ако пада неким другим даном.
Овај обичај није везан за црквене каноне, настао је давно, али у неким деловима Србије задржао се и до данас.
Народно веровање каже и да ако на дан Светог Саве загрми у држави ће се десити важни и преломни догађаји, или ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими.
Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.
У Чачку, мајке које имају децу школског узраста, спремају на овај дан жито. У таковском крају верује се да су сви вуци пси Светог Саве. Уврежено је мишљење да је он господар вукова и да вуковима одређује које торове смеју да нападају зими.
Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негде посте целу недељу пре Савиндана.
Постоји народно веровање да на Светог Саву не сме да се носи ништа црвено. Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове.
Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.
Иако је дан Светог Саве такозвано црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Тако се у неким крајевима Србије сматра да данас жене смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави и велико спремање.
Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.
Прочитајте ОВДЕ зашто ће Загреб побеснети.
Извор: Ало
