Фотографија је попраћена изјавом Дмитрија Мелихова, главног инжењера задуженог за Лотус пројекат, који је објаснио да је приликом дизајнирања пројекта, “лотосов цвет био нека врста инспирације за нас. Без обзира на његову спољашњу крхкост, он расте у најтежим условима. То је савршена комбинација лепоте, милости и неуништивости”. Према главном пројектанту, Лотусов ваздухопловни артиљеријски систем има "високе балистичке карактеристике и ефикасност муниције, дизајниране у складу са принципом златног односа тј. не само оптималном тежином и димензијама, већ и грациозном силуетом”.
Очекује се да ће Лотус заменити Нона-С, лагани, 120-милиметарски минобацач са ваздушним потискивањем, совјетски дизајн који је први пут уведен 1981. године и који је доказао своју ефикасност у рату против муџахедина у Авганистану. Раније су дизајнери објаснили да је пројекат Лотус имао за циљ да додатно појача ватрену моћ и управљивост покретне артиљерије коју користе ваздухопловне снаге.
Према званичном телевизијском каналу руског Министарства одбране, “Звезда”, карактеристике Лотуса укључују максимални домет гађања до 13 км, брзину ватре од 6-8 пуцања у минути, конверзију у и из ватреног положаја за 30 секунди, и нову високопрецизну муницију. Верује се да окретан систем има тежину од 18 тона, максималну брзину од 70 км на сат, и да има четворочлану посаду. Раније је саопштено да ће систем бити припремљен за државна тестирања касније ове године. Ако све буде по плану, производња нових самоходних топова почиње 2020. године.
Извор: Правда
