Митрополит црногорско приморски Амфилохије поручио је да аутокефалност Украјинске православне цркве неће утицати на статус цркве у Црној Гори.
Он је у интервјуу „Телевизији Вијести“ рекао и да се нада да држава неће срушити цркву на Румији и успротивио се плану да се цркве направљене до 1918. године врате у власништво државе.
Митрополија црногорско приморска саопштила је прије седмицу да за више од 70 свештеника, МУП није као и претходне две године продужио привремени боравак. Шта је званична информација, зашто то нису учинили?
„Нажалост тај проблем се појавио, непријављивањем, недавања одобрења, већ је то почело око 2000. године, али нарочито после 2008. и 2009. године, јер је тражено од Министарства унутрашњих послова да се Митрополија региструје, међутим никаквог закона који тражи то од Митрополије и до сад једини закон важећи према црквама и верским заједницама је онај из 1977. године где се тражи регистровање новоформираних верских заједница. А не традиционалних верских заједница, односно цркава, које овде постоје вековима.
Сваки пут када митрополит потпише неког ко је са стране да је он ту запослен код нас или као свештеник, или као монах и монахиња то нико није порицао тек се то дакле у новије време појавила та прича. И сад надамо се да ће она бити превазиђена. Имамо разговоре и договоре са одговорним људима да ће то бити превазиђено, јер на неки начин ту је православна црква у потпуно ненормалном положају са стране Министарства унутрашњих послова постављена, за разлику од других верских заједница као што је римокатоличка и исламска верска заједница и јеврејска верска заједница. Са њима су склопљени темељни уговори, а Митрополија још тако виси иако она има свој правни идентитет и у комуникацији са државом и у свом понашању. Међутим, то је један проблем који је новијег датума, ја сам увјерен да ће он у најскорије време бити превазиђен“.
Хоће ли ови свештеници, уколико одлука буде да напусте Црну Гору, то учинити?
„Па они би сигурно учинили то, али ми се надамо у Бога да апсолутно неће доћи ни до тога да они морају да напуштају Црну Гору“.
Знате ли однос, колико у Митрополији, има свештеника који су рођени у Црној Гори, а колико их је са стране?
„Огромна је већина оних који су рођени у Црној Гори. Онда су ови долазили у време док је била заједничка држава, овде су почели да службују. Ту су и многи од њих и постали монаси и монахиње, већ по 20 година су ту“.
Знате ли тачан број?
„Па има их сигурно заједно са овом епархијом будимљанско никшићком, ја верујем да их има преко 300, 400 њих који су одавде домаћи, укључујући онај део епархије Милешевске око Пљеваља, има она једна парохија Захумско херцеговачка“.
Из недавног саопштења Митрополије разумели смо и да је прекинута комуникација са Министарством за људска и мањинска права у погледу вашег права да учествујете у припреми Нацрта закона о правном положају Цркве и верских заједница. Јесу ли Вас звали да партиципирате у припреми закона, ако нису, знате ли зашто и ко тај нацрт припрема?
“Не знам. Упорно од самог почетка кад је то питање покренуто, Митрополија се ставила на располагање да помогне доношење тог закона о црквама и верским заједницама. Нажалост и Нацрт који је донесен он је доносен без икаквог нашег учешћа и то се и до данас продужава један такав однос. Нема ниједне друге установе у Црној Гори и неке невладине организације кад се о њој доноси неки закон или правила да се онај који је субјект тих закона једино је случај са МЦП да она не учествује. Имамо обећања да ће то бити превазиђено приликом садашњег доношења Закона о црквама и верским заједницама. Ја верујем да ће то држава испоштовати што је најелементарније питање и ствар у читавој Европи. То се тако ради свуда“.
Једна од спорних тачака у вези са овим законом је могућност да верски објекти И земљиште које користе цркве И верске заједнице, а изграђени су или прибављени до 1918. године, буду враћени у државно власништво. Верујете ли у ту могућност и шта ако парламент то изгласа? Шта ће бити одговор МЦП?
„То је било предвиђено оним Нацртом закона, претходним, против ког је народ и црква реаговала и не само Митрополија СПЦ, него и остале верске заједнице. И тај који је писао тај закон очевидно нема појма шта се и догађало са Црном Гором пре свега у то време 1918. године Бока Которска није припадала Црној Гори, Аустроугарској. Шта ћемо са тим храмовима тамо, који су тамо грађени вековима од прадревних времена и православни храмови а римокатолички? Онда са друге стране до 1918. године држави Црној Гори припадала је и Пећка патријаршија, Дечани, Метохија. А онда са друге стране, и та тврдња да је малтене црквена имовина била државна у време краљевине Црне Горе. То апсолутно није тачно. Људи који појма немају о устројству цркве и њеном месту у друштву и о положају цркве Митрополије црногорске у време краљевине Црне Горе.
Они појма немају како је то било. Ено одлуке и краља Николе из 1895. године где је саградио свој двор где он и за себе и за своје потомство одређује својом одлуком да плаћају Манастиру цетињском годишњу надокнаду зато што су заузели ту имовину. Значи, то је имовина цркве. Само што је онда био другачији однос за време краљевине са црквом. Пре свега Митрополија је била државна вера, Митрополија црногорска. Дакле, тај нацрт и ти предлози су потпуно против сваке логике нормалне и домаће и међународне“.
Ако овај нацрт прође у Скупштини, шта ће бити Ваш одговор?
„Ја сам уверен да тај Нацрт не може проћи, јер они сад пишу нови закон и хвала Богу ја се надам да ће они позвати, већ се наговештава да ће бити позвани представници Митрополије и других верских заједница да би се написао један нормалан закон као што се то ради свуда и у Америци и у Европи. Ми смо ових година обележавали 1700 година Миланског едикта из 313. године, када је то било. Е сад пазите, Милански едикт је за време цара Константина враћа се одузета имовина црквама, у време гоњења Хришћана, 313. године. А сада у 21.веку неко се појављује да одузима имовине цркви и њене храмове. То није здраво, то није нормално“.
Често кажете да је црногорска власт безбозничка и да сте Ви мета прогона. Дио јавности међутим сматра да закони ни за вас не важе као за друге смртнике. Црква на Румији је и даље тачка трвења са државом. Верујете ли да ће надлежни уклонити овај објекат и шта је Ваш одговор ако се то енентуално деси?
“Формално ту није добијена нека дозвола, али да будемо искрени није то једина црква. Ево поменусмо храмове на Скадарском језеру. Који су рушевине биле, биле су штале за козе и магарце Мурићких сељака у своје време докле су их имали. Ми смо где год смо могли ми смо тражили одобрење, нарочито што се тиче Завода за заштиту а понекад таква је реакција код њих била да ја нисам могао да сад очекујем хоће ли они некада одговрити или ће негативно да одговоре. А простор који није никаквим законом није регулисано то питање градње, онда у исто време треба да имате у виду да се ту около Румије на читавом простору градило око десетак џамија. Не знам могуће је да су ова наша браћа муслимани добијали дозволе, али ја не желим да се завирује у књиге да ли су они добијали и тражили дозволе за то“.
Шта Ви мислите да ли ће црква бити уклоњена?
„Ја се надам у Бога, само безумни људи могу срушити ту цркву, која је остварење вековног сна народног. Црква посвећена Богу љубави Светој Тројици грли исток и запад и север и југ. Ни против кога она није, она је само за богољубље и за братољубље. Пре свега држава је била забранила изношење крста после рата све до 1994.године и онда смо без питања први пут изнели крст. Шта смо могли да урадимо? Они који су забранили изношење крста сад да тражимо дозволу од њих. Нисам тражио. И онда плод свега тога је и обнова те цркве срушене у 16.веку. Дакле, не видим ја апсолутно разлог“.
Питање цркве се у делу јавности гледа као једно у низу идентитетских питања које се потеже увек када би фокус јавности требало скренути са суштинских, животних ствари. Осећате ли се делимично одговорним за то?
„Па не знам шта бих ја ту био одговоран. Ово што радим овде ових 30 година, настављам оно што су радили ови претходници. Осам векова постоји ова Митрополија без прекида. Само то настављам чувајући пре свега ове светиње обнављајући, уграђујући се у њих, почевши од Цетињског Манастира до Острога и онда редом обнављајући све оно што је због историјских прилика или неприлика рушено и разарано. Хвала Богу сад је то обновљено и саграђено и малтене и више него и за време краљевине Црне Горе. Ја сам само подстакао покренуо то обнављање и то и даље подстичем. и докле сам ја ту митрополит то ћемо тако и да наставимо. Према томе ако ми настављамо то и настављамо живот Митрполије црногорско-приморске каква је била за време краљевине Црне Горе, па се ја наљутим некад и на наше, ја признајем, некад сам мало и језичар, и на наше главаре, рецимо посебно на Косову.
Они се укључују да решавају питање цркве а пре свега, ово што кажете безбожници, некрштени. Откуд њима право да се они расправљају каква је црква била и каква ће бити. А ни сами не припадају цркви. То је једно, а друго, ја се наљутим због Косова и Метохије. Суштински одрекли се од Краљевине Црне Горе, граница Црне Горе каква је била за време краља Николе, а сада траже од нас да се и ми одричемо тога. Не можемо се ми одрећи. Ми поштујемо и ову Црну Гору у овим њеним границама, поштујемо, како ја кажем Авнојевска Црна Гора, рођена у Брозовом Јајцу, али црква не може да заборавља и оно стање како је било управо за време Краља Николе и те границе црковне и те границе државе Црне Горе. И не може се прихватити да рецимо Метохија не припада Црној Гори.
Власт је од Бога дата, али власт, која држи не само људске него и Божије законе. Али власт која пориче Божије законе који су вечни онда не може да буде мерило за цркву“.
Недавно сте позвали председника Црне Горе Мила Ђукановића да се крсти па да тек онда говори о цркви, како не би био само носилац братоубилачке идеологије. Зашто онда Ви са позиције митрополита неретко својим оштрим изјавама подижете тензије и улазите на терен политике? За то су вас оптуживали и власт и опозиција.
“Наравно то крштење је питање слободе, није питање наметања ни са чије стране, то се зна и то зна и господин Ђукановић. Ми се знамо од 90-тих година и нисмо мало сарађивали. Ја сам и њему увек благодаран и ондашњој власти када смо градили Храм, налепши храм у историји Црне Горе саграђен је у наше време у Подгорици. Благодарећи и помоћи држави. Саградили смо и други храм величанствени Светог Јована Владимира у исто време када је саграђен овај храм који је на Румији и други ови храмови. Оно што очекујемо од ове власти, добро они ако хоће да се крсте или неће да се крсте то је њихов проблем, али очекујем да се понашају према цркви на начин, ајде нека буде како се понашао краљ Никола, са поштовањем дубоким, поготово према Митрополији која је створила ову Црну Гору. Она је у темељима ове Црне Горе.
Недавно сте разговарали са Васељенским патријархом Вартоломејем који је потписао указ о аутокефалности украјинске цркве. Је ли о томе било речи и да ли би на статус цркве у Црној Гори могао утицати указ о аутокефалности украјинске?
“Било је речи и о томе. Ми се знамо са Вартоломејем још кад је он био ђакон. Заједно смо студирали у Риму, ми смо и пријатељи могу да кажем слободно. Ја сам му поменуо искрено одлуке нашег Сабора. Наш Сабор није сагласан са том одлуком његовом што је урадио. То што ради сада у Украјини није апсолутно адекватно са духом цркве православне и наместо да он као први међу свим Патријарсима одигра улогу објединитељску свих православних, он тиме разара то вековно јединство међу православним црквама. И са те стране наша црква и многе друге Патријаршихје не прихватамо такав један став, ја сам му то отворено рекао. Надам се ипак и многи теолози у Грчкој и Архијереји су против тога и његовог садашњег понашања. Њему наравно није лако, једна моћна велика Цариградска Патријаршија сведена је на две, три хиљаде верника у Цариграду. И њему је потребна помоћ наравно и Америке и Европе и онда вероватно мало и та политика светска утиче и на њега да он доноси одређене одлуке које нису у духу цркве Божије нити у духу Цариградске Патријаршије.
Да ли би овај указ могао да утиче на статус цркве у Црној Гори?
Апсолутно нема никакве везе са статусом цркве у Црној Гори. Пре свега у Украјини то је милионски народ и са једне стране постоји канонска такође Украјинска православна црква највећа преко 80 епископа она има. Ово су две расколничке групације које су сад на неки начин признате од Цариграда Он је рачунао вероватно да ће се укључити и ови остали Украјинци, међутим то се очевидно није догодило. И он се нашао сад пред једним положајем који није ни за њега нимало позитиван унутар православне цркве. А што се тиче ове наше овде групације она по самој природи нема никакве црквености прије свега овога који је на челу ове цркве, њега је лишио чина и бацио на њега анатему Цариградски патријарх. Откуда он може сада да тражи неко пизнање од некога.
Друго је питање независна Црна Гора, друго је аутокефална црква. То је потпуно друга прича.
Да ли је васељенска патријаршија за СПЦ и даље врховна црквена власт?
“Апсолутно није. Само у Католичкој цркви постоји врховна власт. То је Римски папа. У православној цркви то је борба православља 10 векова да сваки епископ је власт. И с те стране ту је погрешио васељенски патријарх што се сад умешао у живот руске цркве. Кијев је родио и Москву и Владимир и све и сад он поништава неке одлуке цариградског патријарха Дионисија из 16.века да би остварио неке циљеве. Тиме преузима са правом му приговарају улогу папе. У Цркви православној нема Папе, нити је било и она је због тога остала православна.
Како Америка води мрежни рат потив Србије, погледајте ОВДЕ.
Извор: Вијести
