Пише: Matt Agorist
Сам социјализам није створио ужасну ситуацију с којом се тренутно суочава венецуелански народ. Деценије санкција и уплитања показала су се невероватно ефикасним у гурању економије у вртлог хаоса, урушавању валуте и одвајању од остатка света – дословно их изгладњујући до смрти.
Ово је вероватно дуго био план. Као што је Џорџ Галовеј, који је био члан британског парламента 30 година, приметио, “пре него што пусте бомбе, они, наравно, пусте причу. А бомбардовање дезинформацијама у Венецуели је једно од најдужих бомбардовања у историји. Огромне суме америчког новца утрошене су на медијско нарушавање, субверзију, саботажу, војне ударе и претње инвазијом током читавог доба Чавез-Мадуро. ”
За оне који можда нису свесни, потврђене резерве нафте у Венецуели су познате као највеће на свету, укупне вредности 297 милијарди барела. У децембру, Каракас и Москва потписали су уговор о улагању од 5 милијарди долара за повећање производње нафте у Венецуели за један милион барела дневно. Овај потез је учињен како би се сузбили ефекти америчких санкција које су осакатиле земљу.
Штавише, осим доказаних нафтних налазишта, Венецуела је позната и по изузетно богатим златним налазиштима. Такође у децембру, Каракас је дао зелено светло Русији да почне експлоатацију злата у својој земљи.
“Што се тиче учешћа Русије у рударству злата или другим рударским пројектима, Венецуела је направила широк спектар интересантних предлога које тренутно разматрају заинтересовани руски руководиоци”, рекао је амбасадор.
Због својих богатих налазишта и потребе да поткопају америчке санкције и америчко оружје – долар, Венецуела је постала 25. највећа земља по количини поседовања злата на свету, што је чини директном претњом глобалном банкарском систему.
Мислити да су амерички интереси у Венецуели чисто хуманитарни није само глупо, већ и слепо игнорисање деценијског америчког интервенционизма, које наглашава супротно – посебно с обзиром на оно што се десило у Либији.
Као што је ТФТП раније извештавао, 20. октобра 2011. године, Запад је преузео на себе обавезу да искористи НАТО како би срушио Гадафија – не због било какве хуманитарне претње цивилима, као што је у више наврата тврдио, да је наводни подстрек иза државног удара у Венецуели – већ зато што је његова планирана изградња нове валуте, која ће се користити широм Африке, представљала опипљиву егзистенцијалну претњу централним банкама у срцу западног финансијског и политичког система.
У ствари, пре него што је Вашингтон подржао Гаида, Венецуела је извршавала сличан план. Председник Реџеп Тајип Ердоган недавно је покренуо трговину златом са Мадуром. Али то није било само померање злата са једног места на друго. Мадуро је најавио да ће свој целокупни процес рафинисања нафте преместити директно у Турску што је директан потез против западно-монетарних санкција.
Сада се налазимо на ивици тоталне инвазије на њихову земљу.
Док се америчке санкције и даље настављају, због све веће коалиције земаља посвећених борби против њих, амерички војно-индустријски комплекс неће имати других опција за само-очување осим рата.
Без обзира на ваше лично мишљење о ономе што се дешава са венецуеланским народом и њиховом владом, гутање нових лажи које западни интервенционизам користи – у још једној земљи којој “треба слобода” – несумњиво ће произвести катастрофу, што се показало стопостотно тачним и у недавним сличним ситуацијама.
Остаје велико питање шта ће се десити у наредном времену јер је Русија стационирала у Венецуелу војску и наоружање. Не заборавимо да су Руси недавно демонстрирали силу када су у Венецуели вршили војне маневре са бомбардерима који носе нуклеарно оружје. При томе треба имати у виду да је Венецуела веома близу САД.
Сва је прилика да је започео још један врући рат Русије и САД, готово исти као у Сирији. Како ће се одвијати остаје да видимо.
Шта је Мадуро поручио Американцима прочитајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
