У наставку доносимо преглед сукоба чији ћемо развој веома пажљиво пратити у овој години.

1. Јемен 

После четири године рата, опасност од "озбиљног недостатка хране" прети више од 16 милиона становника ове земље, упозоравају УН. Сукоб је започео 2014. године, пошто су Хути побуњеници протерали међународно признату владу из главног града. Затим се укључила Саудијска Арабија и, заједно с Уједињеним Арапским Емиратима, почела да бомбардује и блокира Јемен да би поновно инсталирала избачену владу. Западне силе увелико су подржале саудијску кампању. Одсечени су путеви којима се храна допрема до становника, а УН и на својим конференцијама и самитима упозорава како земљи прети "велика, страшна глад". Истина је да је у Јемену већ од глади умрло више хиљада људи, углавном деце.

2. Авганистан

Као што је Јемен поприште најгоре светске хуманитарне кризе, тако је Авганистан поприште најсмртоноснијих борби. У прошлој години је погинуло више до 40.000 људи. Иако је примирје део сваког размишљања о окончању овог сукоба, суседне земље и други који су укључени у сукоб у Авганистану, посебно Иран, Пакистан, Русија и Кина, желе да се Американци повуку. Ипак, нико не жели да то буде опасно повлачење.

3. Напетости између САД и Кине

Иако није реч о смртоносном сукобу, трговински рат између САД и Кине, ако настави да се погоршава, могао би да има велике геополитичке последице. САД доживљавају Кину као комунистичку земљу која је противник и ривал, а у својој стратегији националне обране 2018. године наводе да је њихова главна забринутост, која је потиснула ероризам, "међудржавна стратешка конкуренција". Притом, за Америку су главни конкурентима Русија и Кина. 

4. Саудијска Арабија, САД, Израел и Иран

Слично као прошле године, и у 2019. постоји велика опасност од сукоба, намерног или ненамерног, на релацији САД, Саудијске Арабије, Израела и Ирана.

Вашингтон се повукао из нуклеарног споразума из 2015. године са Ираном, обновио тој држави санкције и појачао ратну реторику и претње осветом у случају "иранске провокације".

Ријад, вођен агресивним и амбициозним престолонаследником, принцом Мухамедом бин Салманом, придружио се Америци и најавио да ће узвратити ударац и настојати да се супротстави Ирану, Ираку и Јемену, па чак и на иранском тлу.

Израел се усресредио на Сирију, али је такође запретио да ће циљати терористе Хезболах у Либану. Сви ови сукоби могли би да ескалирају, а Јемен је најопаснији.

У Сирији је Израел до сада био вешт у нападању иранских циљева без подстицања ширег рата. Иран, без сумње, свестан потенцијалних трошкова такве ескалације, калкулише како може да абсорбује такве нападе без угрожавања својих дубљих интереса и дугорочније присутности у Сирији.

5. Сирија

Крајем прошле године чинило се да ће се сиријски сукоб наставити истим путем. Изгледало је да ће власт Башара ал Асада победити у борби против побуњеника. Рат против Исламске државе тако би се приближио циљу. Страни актери би одржали крхку равнотежу у разним деловима земље: између Израела, Ирана и Русије на југозападу; Русија и Турска на северозападу; и САД и Турска на североистоку.

У међувремену, председник САД Доналд Трамп је у телефонском разговору с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом најавио повлачење америчких војника. Право питање за САД не би требало да буде хоће ли остати или отићи, већ под којим условима ће се повући.

6. Нигерија

Нигерију почетком године очекују избори за председника и све службенике, што је традиционално праћено насиљем. Председничко такмичење између садашњег шефа државе, Мухамаду Бухарија, и његовог главног супарника, бившег потпредседника Атику Абубакара, биће тешка битка. Земља још памти демонстрације после избора из 2011. године широм северне Нигерије у којима је погинуло 800 људи.

7. Јужни Судан

У рату који је избио пре пет година погинуло је 400.000 људи. Крајем прошле године председник Салва Кир и његов главни ривал Риек Мачар потписали су споразум о прекиду ватре и заједничкој владавини до избора 2022. године. Иако се не може предвидети колико ће тај споразум бити добар на дуже стазе, засада је смањено насиље.

У међувремену, у Судану се председник Омар ал Башир суочава с оним што би могло бити озбиљан изазов његовој владавини. Средином децембра демонстранти су изашли на улице у многим градовима осуђујући високе цене и позивајући председника да одступи. Како ће завршити протести још није јасно. 

8. Камерун

Криза у Камеруну само што није букнула у грађански рат и прети да дестабилизује државу која се некад сматрала релативно мирним острвом у проблематичној регији. Протести су полако ескалирали од 2016. године, када су на улице изашли енглески учитељи и адвокати и протестовали због све веће употребе француског језика у образовању и легалном систему. Претворили су се у веће демонстрације око маргинализације енглеске мањине, која чини једну петину становништва.

Процењује се како је у сукобима страдало око 500 цивила, 200 војника и 600 сепаратиста.

9. Украјина

Чини се како сукобу у Украјини нема краја.

Како Кијев то види, напад на украјинске војне бродове и заробљавање двадесетак морнара представља врхунац руских покушаја да истисне украјинске бродове из тих вода. Руси то сматрају провокацијом украјинског председника Петра Порошенка пре председничких избора који су на распореду у марту 2019. године. 

10. Венецуела

Уз огромне резерве нафте, Венецуела би требало да буде комшија каквог бисте само могли да пожелите. Међутим, већ неко време Латинска Америка забринуто посматра како стање у овој земљи прети да изазове кризу у целом региону. Земљом влада сиромаштво, неухрањеност и болести, због чега је три милиона људи напустило земљу. УН процењује да ће се број попети на 5,3 милиона до краја ове године.

Председник Николас Мадуро одбија да призна у каквој је агонији земља или прихвати хуманитарну помоћ.

Руси објавили шта су до сада урадили у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Express.hr