Иако председник Вучић тврди да су он и Српска напредна странка јачи него икада, чини ли вам се да су протести грађана уздрмали власт?
– Вучић је већ припадао једном режиму сличном овом, који је такође срушен на улици. И сада покушава да примени рецепте из Милошевићевог времена пропагандним убеђивањем јавности да је број окупљених далеко мањи него што јесте и представљањем опозиције као насилника и страних плаћеника који раде против интереса своје државе. Међутим, као и сваки аутократа који се уживео у амбијент апсолутне власти и уверен је да му она природно припада, почео је да прави грешке и правиће их све више. Протести су свакако споља уздрмали Вучићеву власт, међутим његова власт је конфигурисана тако да неминовно води ка уздрмању и изнутра. Слабости Вучићевог система изнутра су што он почива на лажима, насиљу и пљачки. Лажи и вербално насиље су већ кроз покушај убиства Борка Стефановића прерасли у свој физички израз, који се увек на крају окреће против насилника. А системско пљачкање друштва од стране Вучићеве партијске олигархије је већ довело до сукоба око поделе плена и борбе за доминацију у будућности.
Kолико је председнички став то што Вучић поручује да неће испунити ниједан захтев грађана, па и да вас буде пет милиона?
Он је пре свега председник партијске и приватне олигархије. Такође, Вучић је и политичка кукавица и све што говори проистиче из тога. После другог протеста је бахато претио да „може да их буде и пет милиона, ниједан захтев неће испунити“, а већ после трећег је ту изјаву преиначио у то да он разуме грађане и да је спреман да их саслуша и изађе у сусрет њиховим захтевима. Тиме с једне стране покушава да не изазива грађане и умири тензију, али с друге стране показује да је и те како свестан те нарастајуће тензије. Промена његове реторике између два протеста показује да је ипак Вучић тачно пребројао број грађана на улици, али не сме то да каже па реагује на овај начин, док нас Стефановић дрма за ревере убеђујући нас сумануто да не би требало да верујемо својим очима.
С обзиром да председник воли изборе, хоће ли опозиција бојкотовати те изборе, и да ли ћете ризиковати да бојкот не успе, с обзиром да власт има своју опозицију?
Стварна опозиција је уједињена у борби за изборне услове и уколико наши захтеви не буду испуњени, и бојкот је наравно опција. У случају бојкота то мора бити добро осмишљено и ако до тога дође, немам никакву сумњу да ће опозиција бити сложна. Странке које су само формално опозиционе, попут СРС и нажалост ЛДП, нико озбиљан ни не схвата као опозиционе, тако да њихов излазак на изборе не може утицати на успех бојкота.
Како доћи до фер и поштених избора – кроз омасовљење грађанских протеста, или би странке требало да се ставе на чело протеста?
Једино политичке странке имају инфраструктуру и ударну политичку снагу не само да поставе захтеве, већ и да их реализују. Подршка људи из културе и јавних личности са моралним интегритетом је неопходна и драгоцена, али по природи ствари они не могу без политичких странака донети стварне промене. Уосталом, неуспеси свих протеста који су се дистанцирали од политичких странака од 2012. до данас су сведочанство тога.
Сматрате да је предуслов за победу над Вучићем и његовим системом да опозиција има лидера који би могао да му се супротстави. Може ли по вашем суду тај лидер да буде Драган Ђилас?
Ђилас у овом тренутку несумњиво има највећи рејтинг међу опозиционим лидерима, али и он је недовољан да би он сам могао да донесе победу. Све време говорим да је потребно уједињење сродне опозиције и да сви стоје иза једне опције на гласачком листићу, уместо да се боре за место лидера на Титанику. Председнички избори су довољно далеко да бисмо сада говорили о томе који лидер би персонализовао јединствени наступ опозиције. Избори који су пред нама нас не стављају пред изазов избора лидера, већ уједињења свих ресурса. А када говоримо о лидерима, неопходно је нагласити да оперативни и изборни лидер не морају увек бити представљани у истој личности. Пред 5. октобар Ђинђић је био оперативни, а Коштуница изборни лидер ДОС-а, док сам ја у изборним процесима имао обе улоге. Опозиција тек треба да договори лидерску стратегију, зависно од односа снага и политичких околности у којима ће се будући избори догодити. То мора бити питање прецизног политичког инжењеринга, а не сујета и амбиција.
Ваша странка учествује на протестима, али још нисте постали део Савеза за Србију, или и даље мислите да тај савез представља скуп баба и жаба?
Стојим иза свега што сам рекао и свих предлога које сам износио, међутим након што је Савез формиран то више није тема јер је наступила нова реалност и сада настављамо разговоре на тему како да сарађујемо у овим околностима. Циљ нам је исти, само смо имали различита виђења о томе како одрживије и брже стићи до тог циља. Све време разговарамо и сарађујемо по питању изборних услова и борбе за смену ове криминалне власти, а да ли ће СДС и постати део Савеза о томе ћемо донети одлуку спрам општих, а не ускостраначких интереса и када дође време за то.
Слажете ли се са Ђиласом да они који нису подржали и учествовали у протестима нису опозиција?
Ђилас је говорио о опозиционим странкама и са тим се потпуно слажем. Међутим, што се тиче вашег питања да ли смо поново дошли у ситуацију да „они који нису са нама су наши непријатељи“ потребно је указати на две ствари. Прво, свако друштво које хоће да сачува мир избегава идентификацију политичких противника као непријатеља, јер га то закономерно води у грађански рат. Друго, нећемо добити изборе тако што људе који гласају за СНС називамо непријатељима, већ тако што ћемо их учинити нашим бирачима. Такве поделе су канцерогене за свако друштво, зато током мог мандата нисам радио само на регионалном, већ и на унутрашњем помирењу. Међутим, власт која управља државом уценама, насиљем и криминалом је поново подвукла ту претећу црту поделе.
Председник Србије и Тачи далеко отишли у договору
Кажете да је Запад дао Вучићу „привилегију да уништи демократију због тога што их фолира на теми Косова и Метохије“.
Вучић на тему Косова фолира пре свега грађане Србије и данас нико не зна шта је његова политика с тим у вези, а да је при том придобио за ту политику и оне који су били највећи противници моје политике и који су ме оптуживали за издају Косова. Са осмехом гледам на чињеницу да они који су урлали демонстрирајући испод мог кабинета да сам издајник и који су палили административне прелазе из такозваних патриотских разлога данас заговарају успостављање правног система независног Косова на његовој читавој територији, укључујући и Север, што ја по цену губитка избора никако нисам хтео да прихватим. То је суштина Вучићевог Бриселског споразума и права слика лажног патриотизма српских националиста који су увек били спремни да продају своју вербалну политику за неку синекуру или мало већу пљачку. Што се тиче Вучићевог договора са Тачијем, о њему само можемо да нагађамо, али Трампово писмо којим позива и једног и другог на финализацију историјског договора, а обојица су једино помињала разграничење, сведочи да је аустријски аналитичар Флоријан Бибер врло могуће у праву када каже да сви данашњи сукоби на Косову јесу једно фолирање и фингирање, а да су Тачи и Вучић ван сваког домашаја јавности у потаји далеко отишли у договору решења које је потпуно супротно Уставу Србије. Свако озбиљан се данас прибојава румора од пре годину дана да су Тачи и Вучић спремни у реализацији тог пројекта да иду чак и на ограничени сукоб који би их онда довео до „свршеног чина“ и да представе како другог решења нема осим разграничења, а себе још и као миротворце. Ради се о два опасна и неодговорна човека који данас управљају судбином албанског и српског народа на Косову.
Како је Иван Ивановић ухватио Вучића у лажи погледајте ОВДЕ.
