ГОСПОДИНЕ министре, стање је редовно. Дежурни пар авиона у систему заштите ваздушног простора спреман је за извршење задатака.
Оштро војнички, у ставу мирно, упркос оштром ветру и љутом мразу, пилот "мига 29" мајор Никола Михаиловић предао је на аеродрому Батајница рапорт министру одбране Александру Вулину. У сенци моћних летелица исте речи изговара и његов колега капетан Синиша Анакиев. Њих двојица, заједно са техничким особљем време између два празника проводе на дежурству у својој ескадрили. Њихову 204. авијацијску бригаду ВС у предбожићним данима посетио је министар одбране, проверио спремност ратне авијације, али и разговарао са људима о професионалним проблемима и изазовима.
Овакви обиласци за Александра Вулина нису неуобичајени. За годину и по дана убележио је више од 300 посета јединицама, установама и војним маневрима.
Слично је и на спољном плану - само током 2018. имао је око 60 министарских састанака. Са друге стране стола седели су генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, министар одбране Русије Сергеј Шојгу, шефови овог ресора Кине, Француске, Велике Британије...
- У просеку четири пута недељно срећем се са припадницима војске. Са њима свакодневно и отворено разговарам. Много више причамо о проблемима него што се хвалимо. Волим и да са војском одем на марш. После пет или шест часова хода нестану стеге хијерархије и крути однос надређених и подређених. Радно време проводим и у јединицама, не само са генералима. Јер, исте проблеме војник, официр или генерал често различито виде - каже Вулин.
На једном од "терена" са њим и разговарамо. На залеђеној батајничкој писти два "мига 29" су у пуној приправности. Испод крила провирују ракете. Ови авиони недавно су стигли из Русије, а после склапања и прилагођавања добили су распоред у наоружању Војске Србије.
- Врхунски авиони. "Миг 29" и даље је готово без премца у ловачкој авијацији. Тај осећај снаге и брзине је непоновљив. Ово је кадилак међу авионима - одговара пилот Михаиловић на министрово питање како је задовољан новом летелицом.
Док обилазимо авионе на аеродромској стајанци Вулин резимира стару годину и најављује пројекте који систем одбране очекују у 2019. А њих није мало, посебно у Ратном ваздухопловству. Очекује се испорука "Ербасових" хеликоптера Х145М, руских "летећих кочија" Ми-35…
- Веома су важни хангари које подижемо за нове хеликоптере. Прескупа је то техника да би киснула на отвореном. "Ербасови" хеликоптери најсавременије су летелице у својој категорији у свету. Наши људи добро су савладали обуку, ухватили технолошки прикључак. То су борбени хеликоптери, а два смо опремили за трагање и спасавање - објашњава министар.
На питање шта је било најтеже у преговорима и испоруци "мигова 29" из Русије, одговара:
- Борбени авион није аутомобил који се у салону плати и одвезе. Било је ту много разлога за зебњу - да ли ћемо моћи да одгоримо на захтеве ремонта, каква ће бити сарадња са руским колегама, па до небројених бирократских и царинских процедура. "Миг 29" је оружје, увек постоји ризик да нека земља из ко зна којих разлога заустави транспорт преко своје територије. Све је, срећом и заслугом и руске стране, али и наших инжињера, мајстора, припадника сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране и Команде РВ и Пво, Генералштаба, успешно урађено.
Министрова листа приоритета за ову годину гласи овако: заокруживање набавке за Ратно ваздухопловство, опремање Копнене војске, инфраструктурни пројекти и стална тема - унапређење материјалног положаја припадника војске.
- Ове године следи повећање плате за девет одсто. Прошле године 10 одсто, и у релативном и у апсолутном износу, и у еврима ово су највише плате које је ВС имала икада досад и све уз инфлацију која не достиже два одсто. Пилоти ће добити и посебне бенефиције, редовни опоравак, бонове за снабдевање, као и боље услове за решавање стамбеног питања. Тако смо урадили и са припадницима специјалне бригаде, извиђачима у све четири бригаде и батаљонима војне полиције. Припадници војске морају да осећају да се о њима и њиховим породицама води брига. Тешко је борити се са тржиштем рада сада када је Србија све успешнија и када незапосленост опада а моћне компаније на нашем тржишту траже образоване и вредне кадрове, али можемо, међутим, да им омогућимо да дођу до повољног стана, да лече себе и своје породице, да по повољним условима користе војна одмаралишта. Хоћемо и да им помогнемо да преко стипендија које нам донирају приватне високе школе помогнемо да школују децу, да њима и њиховим породицама обезбедимо најбољу негу и лечење, па и омогућимо мирну старост - наводи Вулин.
Иако би се то можда очекивало, официри и војници министру се не жале највише на мале плате. Како чујемо и на Батајници, највећи проблем је - преоптерећеност људства.
Док у хангару раде на замени свећица и подмазивању мотора "ласта", без пардона то министру саопштавају подофицири задужени за одржавање летелица.
- Радујемо се новим авионима и хеликоптерима. Али требају нам и нови људи - готово у један глас кажу заставници и водници Драган Мирило, Душан Балабан, Милош Станковић…
Овај проблем једна је од последица недовољне попуне јединица, укидања средњих стручних војних школа, запуштања војног образовања, изостанка стипендија и као последице свеукупног вишегодишњег немара и неодговорности тадашњег војног врха. Вулин зато каже да је Министарство одбране повукло низ потеза да се то промени.
- Школујемо кадар који ће стићи да од сада запапослених стручњака преузме искуство и трансфер знања. Уводимо погодности за војно школовање. То је посебно важно у авијацији, али и у ПВО. Очекујемо и бољи одзив професионалних војника. Није лако убедити људе да дођу да раде у војсци. Да носе чизме, оружје, одазивају се на сваки позив државе. Пилоту или инжењеру одувек је било исплативије у цивилству него у војсци. Раније смо имали систем у коме је официр или подофицир, без других брига, почињао своју каријеру и завршавао је. Овај концепт је плански уништен, јер је са њим требало уништити и војску.
Да и "богати плачу" Вулин доказује примером моћног немачког Бундесвера, који је због мањка људства расписао конкурс за пријем у војну службу грађана из држава ЕУ. Војска која броји 170.000 људи исти проблем решава прављењем европске "легије странаца". Плата војника је тамо бруто 2.000 евра, а потпуковника око 5.000 евра, и не могу да обезбеде попуну већ траже људе у свим европским земљама.
Директан контакт првог човека Министарства одбране са официрима и војницима дао је и низ практичних резултата. Пилоти су се једном приликом пожалили да им не одговарају беретке, већ да њиховим задацима боље одговара такозвано "писмо" капа, какве носе Руси, Американци, Французи…
Указали су и да су постојећи комбинезони непрактични и да би могли да буду бољи. Војни гимназијалци и кадети на војној академији су желели разноврснију и обилнију храну, боље услове за спорт. Пешадинци су тражили да им се врати беретка, која боље лежи од маскирног качкета. Сви предлози су усвојени и спроводе се. Специјалци и "Кобре" су већ добили униформе сашивене по њиховим захтевима.
Вулин на терену и сам носи сличну униформу, због које је у делу домаће јавности често на мети критика. Каже да је облачи из практичних разлога, али и открива како се његова одећа нашла у агенди бриселских разговора Београда и Приштине:
- Када сам био директор Канцеларије за КиМ моја одећа је пуно сметала Албанцима, јер их је подсећала на српску војску. Србима се свиђала, волели су да је виде, посебно заставу на рукаву. У Бриселу је неколико пута отварано питање мог облачења и увек су Албанци инсистирали да ништа што личи на државу Србију, а војска то јесте, не сме да буде виђено. Када сам решавајући мигрантску кризу као министар рада носио сличну теренску одећу, нападали су ме говорећи да нисам министар одбране па да носим униформу и да то плаши мигранте, сада када јесам и за то ме нападају. Униформе су носили и Борис Тадић и Драган Шутановац, па им то нико није замерао и сада медији који мене нападају свесно одбијају да објаве њихове фотографије из тог времена или да објасне зашто им то тада није сметало. Иначе, по закону само двојица цивила имају право на ношење војне камуфлажне униформе са одговарајућим знацима и приликом обиласка јединица, присуствовања вежбама и у земљи и у иностранству - то су председник Републике као врховни командант и министар одбране.
Истиче да Војска Србије ужива велико поштовање у свету. Круг наших пријатеља полако али сигурно се шири.
- Најсрдачнији су састанци са Сергејем Шојгуом. Он нас добро познаје и искрени је пријатељ наше земље и нашег народа. Своје симпатије према Србији не крије ни мој колега из Белорусије Андреј Алексејевич Равков. Венг Феи, министар одбране Народне Републике Кине, наш је искрен пријатељ и никада не пропусти да каже колико поштује војску и народ Србије. На Западу веома нам је близак Панос Каменос, министар одбране Грчке, министар одбране Кипра такође. Пријатељство на Истоку међутим не спутава наше контакте и сарадњу и на Западу и обрнуто. Неки нас воле, неки немају емоцију према нашем народу и војсци, али сви поштују Војску Србије, посебно они који су је видели на делу. Док је Александар Вучић врховни командант војске и председник Србије и док сам ја министар одбране, Србија ће бити војно неутрална. То је најтежа позиција, али и најчаснија. Вучић као нико пре њега уме да води тако храбру политику.
Аеродром Батајница и данас носи ожиљке из 1999. године. Ове године навршава се 20 година од бомбардовања. Тим поводом сваки учесник рата без разлике да ли је још активан или је пензионисан биће одликован војном спомен-медаљом.
- Сетићемо се сваког погинулог официра, подофицира, војника. Војска је имала дуги период самозаборава. Од 2012. године престали смо тако да се понашамо када је Вучић први пут као министар одбране изговорио НАТО агресија, до њега су говорили акција, операција. Говоримо истину и никоме не претимо. Али прошлост - не смемо да заборавимо.
О протестима опозиције сазнајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
