Нови закон о досељавању радне снаге усвојен је, како Немци то воле да кажу, после вишедеценијске расправе.
Почели су написи о неизбежном егзодусу с дочеком 2019. а Србија је чак припремила и стручни тим који ће да се бави спречавањем одласка младих. Међутим, то није и крај процедуре увођења новог закона нити ступа на снагу од овог јануара како су то помпезно најављивали медији на Балкану.
Наиме, тамошња влада је усвојила предлог закона који ће, када га изгласа парламент, почети да важи почетком 2020. године.
Како у Немачкој гледају на овај закон и које би промене требало да донесе, за Б92.нет говори Хенрик Беме, уредник економске редакције Дојче велеа.
"Какав је значај овог закона зависи много од тога одакле сте. Један од циљева закона је да омогући квалификованим радницима који нису држављани ЕУ да лакше дођу до посла овде. Али и то подразумева неколико правила која би требало испоштовати“, каже Беме.
Како објашњава, одређене квалификације и тражена занимања требало би да се поклапају. Истиче да факултетске дипломе нису пресудне, али...
"Закон би требало да нађе раднике и доведе у оне секторе где ми немамо довољно квалификованих радника, као што су механичари, грађевинари, радници за негу и помоћ...постоји читава листа занимања где недостаје радне снаге, и где немамо довољно Немаца за те позиције. С друге стране, недостатак овог закона је што не описује тачно како ће се то надоместити.“
Како каже, стиче се утисак да су сва занимања добродошла, да је Немачка отворена земља сада и да се може аплицирати са било којим звањем.
"Шта ће бити после? Сада се поручује: ’Дођите, имамо тај лимит, попуните га, а да ли сте стварно за тај посао кадри провераваћемо касније’. Закон то дозвољава“.
Беме мисли да је једна од мањкавости то што је остављен простор да аплицира и неко ко је инжењер и неко ко је кувар за исту позицију, па чак и могућност да се шест месеци тражи посао без гаранције да ли ћете га стварно и наћи.
Једна од тема расправа и критика, прича Беме, била је контрола листа:
"Закон не проверава да ли неко долази да узме посао Немцу, односно, да ли ми за то већ имамо квалификованог Немца. По овом новом, аутоматски се узима неко за ту листу без детаљне провере“.
Беме је сагласан да у неким секторима недостаје радника, али исто тако, истиче да се и Немачка суочава са одливом мозгова и да би држава требало да се бави и тим проблемом.
"Разумем да посао у Немачкој звучи привлачно и примамљиво. Посебно поредећи плате, и иако је добра сама идеја закона, у пракси се неће много променити ако све остане дуготрајан бирократски проблем јер се у конзулату, колико знам, на термин чека и до годину дана, чак и када неко има потписан уговор о раду“, каже и као пример наводи и процес нострификације дипломе, који може да потраје.
Он поставља и друго питање:
"Колико је заправо потребно неком из Србије да са позиције лекара у Србији дође у Немачку да ради као нега и помоћ? Или као конобарица? Шта ћете ви онда са одливом радне снаге у вашој земљи? Даље, шта се деси ако на крају схвати или послодавац или радник да није одговарајући за тај посао? Не верујем да ће инстутуције по три пута проверавати све и да ли ће заиста доћи да раде људи који су потребни?“, пита Беме.
Беме мисли да не би требало да се сведе све на одлазак и рад маргиналних послова. Он подсећа на две јаке струје у Немачкој, једну која је изузетно против закона и која мисли да су одредбе лоше постављене и другу која заговара став да Немачкој недостаје радне снаге, али не у оноликом броју о коме се у јавности спекулише. Сматра да би још требало усагласити ставове и послодаваца и државе и самих грађана.
И Амбасада Немачке у Србији упозорила је да је још рано за пут у Немачку:
"Грађанима из држава које нису чланице ЕУ и надаље и после 01.01. 2019. потребна је виза уколико желе да се запосле у Немачкој. Захтев за издавање виза се искључиво подноси Амбасади Немачке у Београду“, пише на сајту Амбасаде.
Оно што се за сада сигурно зна, а може се детаљније прочитати на ДW, јесте да после усвајања овог закона, српски држављани постају равноправни на тржишту рада у Немачкој. Послодавац више не мора да доказује и да на домаћем тржишту рада нема одговарајућих стручних кадрова већ може слободно потписати уговор о раду.
Друго, није више битно да потенцијални радници буду стручни у дефицитарним занимањима попут неге старих лица. Тржиште рада се отвара за све образовне профиле. Али они који би да дођу морају бити квалификовани за неки посао и цео овај закон не важи за неквалификоване раднике.
Беда је притисла грађане Србије толико да их боли више и од Косова, о чему сведочи податак да чак 81 одсто нације као највећи проблем види животни стандард, 78 одсто корупцију и криминал, а тек потом њих 55 одсто сматра да је то питање Јужне покрајине. Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Б92
