Подсетимо да Кина тада није имала развијене нуклеарне снаге, барем не у мери какве су имале једине две светске нуклеарне велесиле. Нема их ни данас и неће ни преговарати о том питању.
Али, изласком из Уговора ИНФ, Трамп у неповољну ситуацију није ставио Сједињене Државе, које би могле да буду мета руских пројектила само ако говоримо о територији Аљаске, већ Европу. Најављује се распоређивање нових стратешких снага, а лансери такозваног „противракетног штита“ се у врло каратком времену могу преиначити у офанзивно оружје за напад на Русију.
Сада, након свега што је учињено и последичног руског повлачења из уговора у којем је Москва остала једини потписник, НАТО стручњаци рачунају колико би људи изгинуло у првих неколико сати нуклеарног Армагедона између руске и америчке армаде.
Посебни симулатор је показао да би рат између САД-а и Русије, две нуклеарне силе, у само неколико сати узроковао смрт 34 милиона људи.
Светски рат је врло забрињавајућа претња, а његова могућност се у међународној заједници разматра ових дана, након што је амерички председник Доналд Трамп у августу дефинитивно и неопозиво повукао своју земљу из Уговора ИНФ, под изговором да га Русија није поштовала. Ове оптужбе је Москва одбацила и војним аташеима акредитованим у руском главном граду показала спорни пројектил, док су генерали стратешких нуклеарних снага одржали велику конференцију за госте и новинаре и објавили податке за које су сматрали да нису војна тајна.
Узајамним чином, руске власти су такође објавиле да одустају од Уговора ИНФ потписаног 1987. године између САД-а и изумрлог Совјетског Савеза, што је био први споразум између две суперсиле о уклањању читаве категорије нуклеарног оружја, односно свих ракета лансираних с копна домета између 500 и 5.500 км.
Неколико дана након америчког повлачења, Пентагон је саопштио да ће почети да развија ракете средњег домета с конвенционалним бојевим главама које забрањује Уговор ИНФ. Од тада многи стручњаци упозоравају да ће ове мере, које су предузеле Бела кућа и Кремљ, створити нову ситуацију која ће јако подсећати на доба Хладног рата.
Суочена са овим сценариом, група стручњака за нуклеарну безбедност и оружје са Универзитета Принстон у Сједињеним Државама је направила симулацијски програм за проучавање могућих последица нуклеарне катастрофе у случају да ове две силе буду ишле руку под руку с конфронтацијом.
Студија не служи само за анализу последица разарања која ће за собом оставити нуклеарни сукоб између Сједињених Држава и Русије, него има за циљ и да упозори и спречи да се то оствари, стоји у извештају Универзитета недавно објављеног у медијима.
Први пројектил креће из Русије
У том контексту, аутори истраживања кажу да је њихова мотивација да скрену пажњу на “потенцијално катастрофалне последице тренутних планова нуклеарног рата САД-а и Русије”, будући да је, додају, симулација названа “План А”, према којој први пројектил креће из руске регије Калињинград и погађа подручје на пољско-немачкој граници, израчунала да ће за неколико сати бити 34 милиона мртвих и више од 57 милиона рањених.
Замишљени рат, ког показује видео, започиње покушајем Русије да спречи помак Сједињених Држава и чланица НАТО пакта према својој западној граници.
Да би то учинили, Руси лансирају “упозоравајућу” нуклеарну ракету на границу Немачке, Пољске и Чешке. С тим нападом сукоб брзо ескалира, а остатак симулатора приказује амерички и НАТО одговор на агресију.
Русија шаље авионе са укупно 300 нуклеарних бојевих глава и испаљује ракете кратког домета против НАТО база и трупа у Европу. У међувремену, НАТО пакт реагује авионима који лете на Русију, напуњени са 180 нуклеарних бојевих глава.
Симулирана академска вежба у видеу сугерише да би за само три сата већ било више од 2,6 милиона жртава. Пре уништавања Европе, Сједињене Државе започињу напад са 600 нуклеарних бојевих глава које лансирају са своје територије и с подморница на Русију.
Москва одговара ракетама које испаљује из подземних објеката, камиона и подморница, а та размена траје око 45 минута и оставља још 3,4 милиона жртава.
У овом тренутку, циљ сваког од њих је спречавање непријатеља да се опорави, тако да свака страна користи напад на 30 најгушће насељених градова.
За свако бомбардовање се користи између пет и 10 нуклеарних бојевих глава, у зависноти од величине града. Такви ракетни напади узроковали би девастацију у неколико сати, што је резултирало 85,3 милиона жртава у 45 минута.
Тако би за мање од пет сати било 91,5 милиона жртава. То укључује 34,1 милиона непосредних смрти и 57,4 милиона повређених.
Те се бројке, упозоравају истраживачи, “значајно повећавају” ако се узму у обзир дуготрајне смрти узроковане радиоактивним отпадом у ваздуху.
Научници из Принстона наглашавају да се резултати добијени алгоритамским прорачунима темеље на информацијама о америчком нуклеарном оружју и оном руском која је тренутно размештено, као и противракетни штитови и могући војни циљеви сваког оружја.
Стручњаци су такође проценили редослед којим ће рат ескалирати, пролазећи од тактичког сукоба, који онда постаје стратешки, све до напада на градове који их претварају у прах и пепео.
Ах, да?! Приметили сте да су градови који ће се „претворити у прах и пепео“ искључиво европски. Нема уништених америчких градова, иако је Владимир Путин јасно рекао да у случају напада на Русију мете неће бити само војни објекти из којих се покрећу напади, него и кључни командни центри као што је Пентагон.
У сваком случају, Европа је сигурна жртва, чак и у видео игри научника са Универзитета Принстон, који након ове симулације нису направили другу, за случај да први пројектил не буде лансиран из Русије, већ из неке од земаља НАТО пакта. Вероватно амерички „стручњаци“ држе да је такав сценарио немогућ, пре свега због познате пацифистичке климе која влада у ходницима Пентагона и седишту НАТО пакта у Бриселу.
Како је изгледало лансирање ракете домета 11.000 километара погледајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
