Према званичним наводима турског Министарства одбране, циљ офанзиве је успоставити тзв. „безбедносну зону“ што је, опет према истим наводима, неопходан корак како би се обезбедили „мир и безбедност“ у региону.
Успостављањем „безбедносне зоне“ жели се да се „осигура сопствени опстанак“, цитирала је агенција Анадолија портпарола турског Министарства спољних послова, Хамија Аксоја. „На тај начин уклања се озбиљна препрека територијалној целовитости и јединству Сирије. Поред тога, то ће створити основе за спречавање повратка терориста ИД и спречити сличне проблеме у будућности“.
У „безбедносну зону“ Анкара жели да смести два милиона сиријских избеглица, колико их тренутно живи у Турској. Истовремено жели да оконча курдску самоуправу на северу Сирије.
Ризици инвазије
Ипак, све је само не сигурно да ће ти планови моћи да се остваре. Абдел Бари Атван, главни уредник листа „Rai al Joum“, сматра да Турска овом офанзивом преузима на себе четири велика ризика. Она има посла с најбоље тренираним и наоружаним противником којег оружјем снабдевају и којег су обучиле САД, каже Атван. Поре дтога, додаје, Турска себе излаже огромном финансијском оптерећењу због намере да премести избеглице, као и да контролише и снабдева окупирана подручја. Даље, наставља, није искључено да се у једном тренутку у борбе укључи и сиријска војска. И на крају, завршава, Турска преузима одговорност и за курдске затворе у којима се налази хиљаде бораца „Исламске државе“, што је, како сматра Атван, „темпирана бомба“.
Питање шта би могло да се догоди са заробљеним џихадистима због турске инвазије заокупља и немачку спољну политику: „Једна од највећих опасности је то што би заробљени припадници ИС са севера Сирије могли да се пребаце у Ирак“, каже Родерих Кизеветер, члан Одбора за спољну политику Бундестага. „То директно погађа наше безбедносне интересе и не помаже у хитно потребној стабилизацији Ирака. Иако је наш утицај на развој ситуације ограничен, убеђен сам да ће немачка влада пронаћи америчко-турско решење по питању затворених особа“, каже Кизеветер.
Поред тога, џихадисти који потичу из Европе, могли би да покушају да се врате у земље из којих потичу. У околини подручја у којем Турска врши борбене операције, налазе се три логора у којима су смештени припадници ИС. Највећи од њих, Ал Хол, јесте ван зоне инвазије, али би и он могао да буде изложен борбама. Да би се супротставили Турској, Курди би могли да одлуче да повуку један део стражара из логора, каже Клаудија Данчке, шефица организације „Хајат“ која се бави саветовањем са циљем дерадикализације.
Џихадисти би могли да побегну
Тешко је предвидети шта би могло да се догоди ако би у логорима било мање стражара, каже Данчкеова. Могуће је, каже, да се онда борбе прошире и на логоре. Затвореници би могли да искористе ситуацију и да покушају да побегну. Потом би могли да крену у борбу против Курда или да нестану. Могло би да се претпостави, додаје шефица организације „Хајат“, да хуманитарне организације неће више имати приступ у два мања логора Аин Иса и Рој, јер се они налазе у ратном подручју. И у логору Ал Хол би, сматра Клаудија Данчке, безбедносна ситуација могла да се погорша.
Управо у логору Ал Хол још увек постоје ћелије у којима су женске чланице ИД, а које желе да оживе исламски калифат. „Оне ће наравно искористити шансу и активирати се у самом логору. Могло би да дође до побуне, покушај бекства или некакве саботаже“, каже Данчкеова.
Уз логоре, ту су и затвори. Сви се налазе у планираној „безбедносној зони“. „У њима су затворени мушки борци ИС, међу којима су и неке високорангиране особе – људи који су у ИД направили каријеру, али који се сада, срећом, налазе у затвору“, упозорава Клаудија Данчке.
Она сумња да је турска влада довољно припремљена за однос према борцима ИС. За њу су, каже, важне сасвим друге теме. За турску владу су, сматра, најважнији безбедносни интереси – у погледу курдских милиција, као и пресељавања сиријских избеглица које тренутно живе у Турској. „То су њима главне теме. Породицама чланова ИД, турски медији уопшт се не баве.“
Губитак контроле?
Након што је покренута инвазија, постало је још теже затворенике вратити у Немачку или у друге европске земље, каже Данчке. „У Немачкој су, осим супервизора, укључене наравно и службе безбедности. Они познају сваки појединачни случај“, каже Клаудија Данчке и додаје да би све било другачије ако би ти затвореници побегли у вихор рата и на своју руку кренули ка Европи. „То би била огромна опасност.
Иако је ИД можда војно поражена, она ипак наставља да шири своју идеологију. „ИД се прилагођава, консолидује се и ствара услове који воде ка могућем устанку у ирачкој и сиријској унутрашњости“, наводи се у студији Уједињених нација објављеној у јуну 2019. године. Као главно место за регрутацију важе курдска подручја у којима Турска врши инвазију. Тамошњи лоши услови, како каже Данчкеова, идеални су за одржавање у животу идеологије ИД међу тамошњим џихидистима и за регрутовање нових чланова.
Новорегрутовани, као и старији борци ИД, би сада могли да покушају да дођу у Европу. Тиме се, како каже Клаудија Данчке, губи свака контрола над њима. Потпуно другачије би било када би те људе власти европских земаља вратиле у њихове домовине.
Прочитајте ОВДЕ шта то нуди Иран.
Извор: Дојче Веле
