Пише: Ђорђе П. Мамула
Док је српско становништво у последња два века са Балкана одлазило на рад и школовање у Западну Европу и САД, власт и Патријаршија у Београду су били заинтересовани за добре односе са Руском православном црквом и Кремљом.
Односи СПЦ и Московске патријаршије су последњих двадесет година у успону, а посебно је велика помоћ добијена за завршне радове на Светосавском храму који се и даље одвијају. Тај период се уклопио са доласком Владимира Владимировића Путина на чело Русије.
СПЦ је повлачила хармоничне потезе са сестринском Московском патријаршијом што се осећало кроз рад обеју цркава, а посебно кроз посете и гостовања. Посета руског министра спољних послова Иванова СРЈ и разговори шестог октобра 2000. године, показали су и да је Путинова Русија тихи, али врло важан део петог октобра.
СПЦ је добила и подршку Васељенског патријарха у заштити деловања у Црној Гори, што је изгледа било и озбиљно очекивање Вашингтона, обзиром да Европу доживљава као своје двориште. Све до руских граница. Узгред и Ватикан је нагласио да жели добре односе са Руском
Федерацијом.
Стога, прослава Осам векова аутокефалности у првој недељи октобра ове године је прошла без свечарског тона који та годишњица заслужује, као и додела Ордена Светог Саве. Традиција тог Ордена је дуга. Орден је одавно добио Никола Тесла, Карл Малден, а наставила се или обновила
касније, после Другог светског рата. Добили су га са поља културе Дејан Медаковић, Матија Бећковић, Емир Кустурица, Радош Љушић..., из сфере бизниса Мирослав Мишковић, Богољуб Карић, Драган Марковић Палма, Милка Форцан, Драшко Петровић..., спортисти Новак Ђоковић,
Владе Дивац, Дејан Бодирога..., политичари Александар Конузин, Ненад Богдановић, Синиша Мали и Милорад Додик, који већ има светосавски орден.
Наше време дало је свој печат јавном и приватном животу. Свет је данас много мање проткан религиозношћу. Школовањем се људи више уче сумњи, па је и живот појединца и породице много мање под утицајем вере, јер се живот мање посматра кроз религиозна учења. Вера се више изражава кроз ритуале, а све мање кроз полемике са темеама из религије. Уочљива је тенденција да се смањи утицај цркава на јавни живот, без обзира на углед који цркве имају.
То се осетило и у Центру Сава 8. октобра ове године. Академик Матија Бећковић и професор Мило Ломпар отказали су учешће на поменутој свечаности. Већина владика бојкотовала је свечану академију и доделу ордена, а 14 архијереја тражи ванредно заседање Архијерејског сабора.
Професор Драгиша Бојовић је рекао да је прослава 800 година аутокефалности СПЦ испод значаја великог јубилеја како по организацији тако и по духовним и јавним дометима. Ово се посебно видело приликом главне прославе у манастиру Жича, која је прошла без празничне атмосфере.
Криза друштва притиска и цркву. Мајско заседање Аријерејског сабора било је прожето и дијалозима неких владика и Александра Вучића, Председника Републике и имало је одјек до овог октобра.
Сматрам да је СПЦ требало да има јединствен став о ордену за све кандидате, какав год био. И да јединствено наступи. Такође, СПЦ је требало да боље изабере тренутак за саопштавање свог става. О свечаности прославе 800 година самосталности да не говорим.
Ко је Ђорђе Мамула?
Ђорђе Мамула рођен је 1951. године. Дипломирао је на Правном факултету и бави се адвокатуром.
Као члан Демократске странке Србије, био је одборник је у скупштини Београда и народни посланик у Скупштини Републике Србије у сазивима од 2001. до 2004., од 2004. до 2007. и од 2007. до 2008. године. Мамула ће у наредном периоду редовно писати за Правду.
Прочитајте ОВДЕ како “Мали Трамп” уцењује Србију.
Извор: Правда
