Старије, удате сестре су помагале финансијски, а најмлађа Јелена је била уз мајку, тада је била трећа година средње школе.

- Ја сам онда рекла себи да ћу ја да музем краве и да идем у школу, да бих и ја могла нешто да јој дам, да не буде да сестре могу, а је не могу - прича Јелена,

Иако веома млада преузела је све тешке послове на себе. Страха, каже, више нема.

Кренула сам даље

- Имала сам велики страх када ми је отац умро, у мом присуству, онда сам имала страх од свега. А кад ми је мајка умрла, онда сам рекла себи "Или идем напред или стајем" и наставила сам.

Жеља јој је да покрене школу јахања и да своје знање пренесе и на друге. Кобилу Ајше је добила од стрица када је била мала и та љубав је неописива. На ономе што она уме, позавидели би јој и врсни дресери коња. Одлучила је да остане тамо где су јој корени, каже, ништа друго јој не треба.

- Све што сам желела у животу остварила сам - каже ова давдесетогодишња девојка. - Сада желим само здравље.

О предмету који је срушио све подметачине ватикана о историји Срба погледајте ОВДЕ.