Он је предвидео да дијалог Београда и Приштине више "неће бити исти", јер са Аљбином Куртијем, као премијером, "реторика неће бити иста", нити ће "јавност бити у позицији да не зна о чему се преговарало". Сефери је рекао да ће Курти унети динамику у процес, јер је особа која увек у "школу дође припремљен, са урађеним домаћим задатком".
Говорећи о Куртијевој најави да ће преиспитати све споразуме из Брисела, он је напоменуо да се "не може кренути од нуле", иако су у протекле две године "интерпретације уништиле дијалог, као и инциденти, викенд ратови и тензије". Према његовом ставу, све што је договорено "требало би да буде обухваћено једним споразумом, јер не могу Срби и Албанци да праве 10 споразума, већ један".
Он би подразумевао да ће се од тог тренутка, наредних 10 година радити на процесу нормализације, објаснио је Сефери, који мисли да би се морао направити "фонд за нормализацију, од више милијарди донација и новца из иностранства". Потребно је и "једно међународно тело са задатком да надзире имплементацију нормализације", додао је он и подсетио да је на Балкану "највећи губитник био увек онај који је напуштао преговоре, а да је у прошлости то увек била Србија".
"Тај који сада одбије преговоре, осетиће последице", предочио је Сефери, осврћући се на разлике између Куртија и изасланика председника САД Ричарда Гренела о одсуству инвестиција на тзв. Косову. Он сматра да је Курти "у праву када је реч о корупцији као проблему за инвеститоре", али "Запад сматра да и тзв. Косово и Србија морају прво да остваре помак, неки ниво у односима, да седну да се договоре". У противном, ништа неће бити ни од европских интеграција, мада оне данас делују мање "као шаргарепа" него раније, оценио је Сефери и поручио да би "међународна заједница требало прво да направи партнерство са грађанима региона".
"То је пропустила да уради, "изабравши само стабилност, што је и довело до проблема", указао је он и проценио да ће у будућим преговорима Београда и Приштине све бити бесмислено без лупања међународне заједнице шаком о сто.
Он подсећа да су "Албанци и Срби углавном изнели ставове о независности, односно разграничењу", али запажа "новитет" у српској политици у односу на тврд став да је Косово Србија.
"Председник Александар Вучић данас поставља питање зашто Срби не могу да иду у Ђаковицу или Качаник, образложио је Сефери и констатовао да "Косово има контролу над већином територије, чак делимично и на северу, где може да направи проблем". На другој страни, Србија не признаје тзв. Косово, а то признање је важно због пријема у УН, које се неће догодити све док Србија не одлучи и "не замоли Москву и Пекинг да прихвате такав став".
Он је уверен да ће Србија на крају "то морати да уради, али не пре него што не добије нешто заузврат". То би за Србију био "део територије", рекао је Сефери, мислећи на разраничење, али међународна заједница "мора јасно да каже да ли је то добро за Балкан или није, јер до сада став међународне заједнице о том питању није био јасан". Он предвиђа да ће у наредном периоду Београд и Приштина имати посете и америчких, и немачких, и француских и званичника Европске уније, који ће као тему прво да врате дијалог. Конкретизоваће ствари, да би онда почело да се прича о самом решењу, "а не о стварима око решења, о чему се до сада причало", рекао је Сефери, који прогнозира да ће споразум можда и бити потписан у Белој кући, "јер делује да би Трампу тако нешто годило".
Осврћући се на политичку ситуацију на Косову, он је оценио да Куртијеви ставови делују тврдо, јер још није преузео власт, па са "практично још понаша као опозиција". Сефери, међутим, очекује да ће Курти и као премијер бити отворен у наступима, али и да је "важно каква ће бити подела ресора и које ће нове људе довести у владу".
Он тврди да Курти има "приличан број непријатеља у политичким странкама на Косову, јер до сада није никада био на власти и био је веома оштар у критикама и оспоравању досадашњих лидера".
Упитан да ли ће Куртијевим избором за премијера, тзв. Косово, а и регион, добити још једног популисту или ће он демократизовати тзв. Косово, Сефери је одговорио да је лидер Самоопредељења "левичар, иако има националистичке ставове". Он, ипак, сматра да се то променило, имајући у виду да су грађани тзв. Косова постали "имунији на национализам" и да их више занима борба против корупције, мада "међународна заједница не гледа благонаклоно на такве теме".
Сефери истиче да је Курти веома образован, начитан и информисан и да је тачно да су му наступи радикалнији него што би се очекивало, али као "постхумну рефлексију" види ставове који се пласирају у Србији да је он страшнији од Тачија и Харадинаја.
"Мислим да то не треба да оптерећује људе, јер је Курти изабран пре свега због локалних проблема на КиМ", због чега су млади и гласали за њега, рекао је Сефери.
Говорећи о односима Куртија и Српске листе, он је предвидео да ће Уставни суд морати да реагује, уколико нови премијер одбије сарадњу с њима. Сефери каже да су "и Курти и неке друге партије покушали да утичу на углед Српске листе, па су се сетили да на КиМ постоје и други Срби, али су таквим односом заправо допустили нарастање моћи Српске листе и сада је касно да се то поништи".
"На КиМ је веома важан дијалог између српске заједнице и Албанаца, важна је комуникација, али су, на неки начин, и Срби и Албанци таоци политичке ситуације и служе као објекат за поткусуравање", тврди Сефери.
Одговарајући на примедбу да Курти игра на политичкој подели међу Србима на Косову, Сефери узвраћа да "српска заједница није јединствена", али напомиње да то не би требало злоупотребљавати, "јер на Косову сви обични људи живе једнако лоше".
"Без општег политичког консензуса, ми не можемо да се помиримо и политичари, уместо што дижу тензије, морају да пошаљу јасну поруку да људи треба да живе заједно", истакао је Сефери. Он тврди да "нису сви на КиМ за идеју уједињења са Албанијом и да је питање како би тај рефередум прошао да се којим случајем распише", уверен да је та идеја "више ствар емотивног доживљаја, него реалности".
Упитан о трилатерали Србије, Албаније и Северне Македоније и формирању "малог Шенгена", он је приметио да је иницијатива још "на почетку, али да је идеја добра и да би укључивањем Црне Горе, Босне и тзв. Косова могло да се направи нешто функционално". Упозорио је, међутим, да би требало имати у виду и да "многе сличне иницијативе, од Игманске, преко Берлинског процеса, па коначно и Цефте, не функционишу".
Сефери је пре неколико дана председнику Србије Александру Вучићу, после интервјуа за ТВ Клан, поклонио српско-албански речник са посветом: "Да се боље разумемо у будућности, него што смо се разумели у прошлости". Истиче да је Вучић "добро" реаговао на поклон, којим је желео да пошаље "поруку разумевања".
"Ја се залажем за такву будућност, у којој ћемо се разумети и надам се да ће она једном постати реалност", нагласио је Сефери.
Према његовој оцени, крајњи је тренутак да се међусобно разумемо, "јер је ово наш регион, који је мањи од неке регије у Канади".
“Ако не помажемо једни другима, не поштујемо међусобна права, али и не реагујемо када се комшијама нешто лоше деси, ништа нећемо постићи”, закључио је Сефери.
Прочитајте ОВДЕ са ким се састао Аљбин Курти.
Извор: Фонет