Пише: Ведрана Рудан
"Како пише Слободна Далмација, седам младића из "околине Задра" месецима је силовало малолетну девојку која живи у истом месту у коме живе и силоватељи. Седам монструма из "околине Задра" системски је уништавало живот једне девојчице, полиција их је привела, родитељи и родбина су испред полицијске станице протестовали због хапшења њихових најмилијих, судија истраге Жупанијског суда у Задру Иван Марковић пустио их је на слободу.
Ништа од овога није у хрватским медијима ПРЕЛОМНА ВЕСТ. То све говори о Хрватској данас. Лепа Наша је одвратна, бешћутна земља пуна насиља и неправде. Женомрзачка до боли.
Да смо нормална земља премијер би се огласио на ову тему. Да смо нормална земља министар правосуђа рекао би нам да Члан 123, став 1 Закона о кривичном поступку говори у којим се случајевима ухапшени може притворити.
Истражни затвор се одређује због могућности бекства, због утицаја на сведоке и оштећене, могућности понављања дела, кад су околности дела тако тешке да би могло доћи до узнемиравања јавности.
Наравно да би нам министар правосуђа, узимајући у обзир чињеницу да овај злочин јесте "узнемирио јавност", бар ону нормалну, морао објаснити зашто су силоватељи на слободи.
Све би то тако требало да буде да не живимо где живимо. Нико није дигао глас зато јер смо еутаназовани. Све досадашње власти злостављају нас већ готово тридесет година, ми који нисмо злочинци патимо од колективног посттрауматског синдрома. Зато ће нас и овај злочин који нормалним људима леди крв у жилама оставити хладнима.
Можда ће неко удружење за заштиту жена подићи глас, наша скоцкана боркиња за женска права сигурно ће некоме дати изјаву, премијер ће ћутати, министар правосуђа… Боже, колико ми се гади, гади, гади, гади читати овакве вести, седети код куће и бити немоћна.
Кога брига шта ја пишем? Је ли ми лакше кад напишем овакав текст? Као, дигла сам глас, ипак сам рекла? Рекла сам, па шта?
Ја сам бака, ја сам нана, ја имам УНУКУ. Ја имам унуку која живи у оваквој Хрватској. Ја имам унуку која ће ускоро изаћи сама из куће и кренути на неко дружење. Ја имам унуку која ће на некој журци упасти екипи у око јер има смеђу косу, кратку сукњу и зелене очи. Ја имам унуку коју ће екипа, зато јер живи у Хрватској, "околина Задра" није једини проклети хрватски крај, силовати.
Ма, не морате ми веровати. Нема тог судије истраге чија би ме одвратна одлука узнемирила. Нема тог хрватског суда пред којим би моја унука причала своју причу док би јој се силоватељи церекали у лице. Нема тих "родитеља и родбине" који би ме уверили да је моја унука крива јер носи кратку сукњу и има зелене очи.
Драги моји, веровали ви мени или не, ја сам толико луда да бих, да сам на месту нане оне девојчице, све те монструме побила. Ма, спрашила бих им метак у главу. Додуше, кад сам на ту тему причала с оцем моје унуке и кад сам му рекла шта бих учинила да се мојој унуци тако нешто догоди, он ме смирио.
"Нана, ваша унука има оца. Не купујте пиштољ", написала је Рудан.
Прочитајте ОВДЕ како је хрватски колумниста испљувао ХДЗ.
Извор: rudan. info
