Бранислав Трифуновић недавно је био "главни јунак" представе у режији српских таблоида - на насловним странама појавило се да је на сцени поцепао српску заставу, што се није догодило. Као последица тога, један човек је против њега поднео тужбу, вођен насловима лажних вести, а да представу није ни гледао.
Трифуновић каже да је био у дилеми шта да ради и да се осећао непријатно што мора да се брани, јер не само што није цепао ту заставу, мора да објашњава шта је његов посао и шта је уметничка слобода, која је законом зајамчена.
На питање како је доживео цео случај, каже да почиње да доживљава озбиљан бес. "Онда кад крену да вам стижу претеће поруке и овакве и онакве, онда добијете још већу дозу беса. Ја сам тврдоглави јарац који на то неће реаговати, ја реагујем тако што им шаљем пољупце, волим их све... Они некако мисле да ће тим претњама да ће да секу главе, ноге, да затру семе итд, да ће мене да ућуте. Мислим да се тако не ради, бар не са мном. И мислим да су они навикли да тако раде, јер је једноставно људе лако уплашити".
Трифуновић каже да он није претња застави и да све ово ради зато што воли ову земљу, из непознатог разлога. Он додаје да сваки човек који живи у овој држави мора да се запита у овом тренутку - зашто ја живим у овој земљи. "Очигледно да постоји нешто у нама свима који оволико причамо, а то је нека жеља да буде добро. Самим тим, ја мислим да је то поштовање и љубав према овој земљи", истакао је глумац.
Када се све десило, изјавио је "моја застава је чиста и неиспрљана, а њихова је лоповска и они су убице". На питање ко су они, Трифуновић каже да су то људи које гледамо на телевизијама, који су на власти, којима су руке у дубоком криминалу сваке врсте, који су повезани са неким људима, са убиствима, са дилерима, са навијачким групама, који праве хаос у овом граду и земљи, који прете, обмањују, лажу. "То су ти људи, и то није моја земља. То нису моји представници, то нису моји политичари, то није мој председник, то није моја председница влади, зато што су они огрезли у криминалу јер сарађују са криминалцима", навео је.
Упитан да ли је апсурдно да се ствари са сцене стављају у реалан контекст, Трифуновић каже да то није апсурд, јер "они су врло добро знали да је то бесмислено". Таблоиди причају своје, и то је "демократија" у Србији, додао је.
На питање да ли је ово ситуација у којој би његове колеге требало да дигну глас, каже - апсолутно, али се то не дешава. На питање зашто је то изостало, рекао је да му се неколико људи јавило, али да је револтиран не нечињењем према њему, јер је, како каже, навикао да се људи склоне од њега кад је густо... "То је одговор зашто живимо у свену овоме, јер ово није било питање да ли је неко слагао да сам ја урадио нешто или нисам, ово је питање било забрањивања сваке уметничке мисли и слободе и критике као такве. На то готово да нико није реаговао. Морам да се оградим од нечега, а то је писмо драмских уметника у ком се спомиње да се заустави линч и да се прекине са лажима без обзира на политичко опредељење, шта год то значило, нигде не спомињући да, у ствари, се крши моја слобода која ми је законом загарантована, не мени него сваком од нас ко се бави овим послом", нагласио је.
Каже да би он у знак протеста прекинуо представе и о томе говорио. Подсетио је на то да су деведесетих глумци излазили на улице и против опсаде Сарајева, и против бомбардовања Дубровника, против рата, и то сви, подвлачећи да није било проблема да неко не изађе. Мислим да смо упали у неки поданички менталитет, каже Трифуновић који сматра да је то разлог зашто нам се свима ово дешава, истичући да нисмо солидарни.
Каже да је парадокс у Србији што су "ови гладни, односно део гладних уз њих (власт)". Гледајући пензије мојих родитеља, а знам како живе људи око њих у Јагодини, и ја још и путујем кроз Србију, људи из Београда генерално не путују по Србији и не знају шта се дешава, али људи живе јако лоше, додао је. Он је навео да је парадокс на који је занемео тај да је тај човек који је претио да ће му извадити мозак за време протеста, човек који је без посла, који има жену и дете који не раде, најамни је радник, сезонски, из неког села у Војводини. Он је гледао Пинк и решио је да сам ја проблем, казао је.
Убеђен је да се прича о њему појавила да би се уништила претња после слике представника Српске листе Милана Радоичића и Горана Ракића на јахти са Беџетом пацолијем. "А и ја сам увек некако погодан и зашто од мене не бисмо правили државног непријатеља и издајника, и зашто још једном не бисмо послали поруку да је паметније да ћутите".
Тужио га је Дејан Ђурић који није ни гледао представу, а гледао је наслове у новинама. Он је човек који је тужио Вокера, Александра Вучића, учеснике Прајда. "Александар Вучић је тужио 1999. Шредера и Блера, можда тај Ђурић постане председник Србије. Негде је смешно, негде ужасно опасно", каже Трифуновић наводећи да је занимљива мрежа "патриотских организација" и то што је човек из удружења Левијатан одмах објавио да га је Ђурић тужио. "Ту постоји неки договор, они то не знају ни да сакрију".
Нада се, како каже, да ће да се појави неки тужилац, неки човек који ће устати и рећи - аман, бре, људи доста више, учио сам неку школу, нешто сам радио. Поларизација у друштву која се прави постаје јако опасна, говорио сам пре пет или шест година да се плашим се ово може да се заврши у неком насиљу, каже Трифуновић. "Сад кад видите шта се дешава, колика је та мржња и колико од људи праве непријатеље, ја се нећу изненадити ако ме неко сачека, испред позоришта или било где, да ми објасни нешто штанглом у главу... Мислим да је ситуација дошла дотле".
О промоцији књиге Весића, протестима, Сергеју, бојкоту...
Коментаришући дешавања после промоције књиге Горана Весића, Трифуновић подсећа да Весић пише одавно - да је писао чак и манифест који је нудио Драгану Ђиласу. "Има склоност ка писању и драго ми је да је наставио да ради у том правцу и волео бих кад би се бавио само тиме".
Занимљиво је, додаје, што је Весић повео озбиљно обезбеђење на промоцију. "Ја мислим да сваки пут кад год се укаже прилика да се јавно искаже бунт против тих људи, да треба бити ту. Не треба вршити агресију, треба говорити да су лопови и стално их подсећати на то".
Говорећи о протестима, каже да и даље мисли да је то начин да се уздрма ова власт. "Нису донели конкретну промену, донели су буђење свести, али нису оно што је требало да донесу. Из те конфузије која је, сада сам сигуран, убачена од стране власти. Од те конфузије - идемо на сто страна..."
Додаје да су протести изузетно потребни и да морају да се наставе, а понавља да мисли да су уништени кад су се политичари попели на камионе, а да они то никада неће признати. "Али нису уништени даље, очигледно да је тај бес народа и који је антивучићевски, који је за нормалну и пријатну државу, он је и даље тамо, и ја им скидам капу".
Упитан о политичком деловању брата, Сергеја Трифуновића, каже да оно што мисли о томе - да говори само њему, али да је сигурно да је он несвакидашња политичка појава и да не може нико да га контролише. Он јесте ненавођени пројектил и не знамо где ће да падне, али он ће изгурати то што мисли да изгура, додаје. "Оно што ја бар знам - неће га нико купити".
Говорећи о бојкоту, каже да је сигуран да под овим условима не треба излазити. Бојкот је пут до избора, каже Трифуновић који наводи да му се чини, с друге стране, да није јасна идеја бојкота, и да неко мора да је разјасни. Треба и, по његовом мишљењу, дати конкретне рокове за све што треба да се испуни и, како истиче - без икаквих преговора.
Прочитајте ОВДЕ све детаље новог скандала.
Извор: Н1
