Руски председник Владимир Путин није отворено осудио турску „Операцију мировно пролеће" на североистоку Сирије - али јасно је да га офанзива не радује. Према саопштењу из Кремља, непосредно пре него што је Турска покренула офанзиву, председник Ердоган је телефоном разговарао с Путином. Путин је том приликом изгледа, „позвао своје турске партнере да пажљиво одмере своје акције, како не би наштетили заједничким напорима за решавање сиријске кризе".
Када је у питању Сирија, званична линија Русије је била - подстицање формирања уставног одбора, који се види као важан корак у мировном процесу међународне заједнице. Други рефрен који Русија стално понавља је позив на „територијални интегритет" и суверенитет Сирије, о чему су Ердоган и Путин очигледно такође разговарали телефоном.
За посматраче у Москви, међутим, ова операција је много гора за руске интересе него што се то види по саопштењу Кремља.
Вјачеслав Матусов, стручњак за Блиски Исток и бивши дипломата, каже за ДВ да „турска војна инвазија није у интересу Русије, јер Русија верује да би сиријска влада требало да буде та која прави ред на територији Сирије".
На крају крајева, руске снаге су ушле у рат 2015. како би подржале владу сиријског председника Башара ал-Асада - и то им је у великој мери пошло за руком. Путин је у недељу инсистирао на томе да су све снаге које Асадова влада није изричито позвала за помоћ, у основи нелегитимни окупатори и да би требало да напусте земљу. Готово сигурно је мислио на америчке снаге - али вероватно и турске снаге. Али, у вези са операцијом Турске против курдских снага, руски званичници су такође често наводили и да је забринутост Турске за безбедност - легитимна.
Дипломатија и балансирање
Ако су изјаве контрадикторне, то је зато што показују тренутно руско дипломатско балансирање у вези са Турском операцијом, јер - Русија покушава да се представи као посредник у овом компликованом сукобу.
„Ова операција Русију доводи у веома неугодан положај. Русија мора маневрисати како не би покварила односе с Турском, с Курдима и са Асадом", објашњава Александар Голц, независни руски војни експерт.
Мада је крајњи циљ Русије у Сирији да целокупну територију врати влади у Дамаску, она је такође тежила да Турску држи на својој страни, између осталог и брижљивом реториком.
Путин се редовно састајао са турским и иранским лидерима у оквиру мировних преговора у Астани, а само ове године је имао неколико билатералних сусрета са Ердоганом. Иако су двојица лидера на супротним странама сукоба у Сирији - Русија подржава владу, Турска опозицију - двојица лидера су у блиским везама. Турска је недавно обавила куповину руског ракетног система С-400, упркос критикама својих савезника из НАТО.
Проналажење равнотеже
Турска војна операција је можда неугодна за Русију, али пружа и прилику за нове успехе као посредника у сукобу у Сирији, посебно након су САД најавиле да ће се можда потпуно повући војску из те земље.
Током викенда, курдске снаге склопиле су договор са снагама сиријске владе ради одбијања турске офанзиве. У суштини се ради о предаји контроле над неколико пограничних градова у региону - сиријским снагама које подржава Русија. Наводно је Русија посредовала у споразуму. Вјачеслав Матусов тврди да су враћању Курда Дамску раније на путу била америчка обећања о курдској аутономији.
Једноставан избор
Стручњак за Блиски Исток Андреј Онтиков се слаже да би Русија дугорочно желела да САД буду ван сукоба у Сирији. Он тврди да је Турска је много угоднији преговарачки партнер од САД, иако су Турска и Русија такође различиог мишљања у вези Сирије.
„Ако морамо да бирамо између Турске и САД, изабрали би смо Турску. И уложицћемо све напоре да САД оде са територије Сирије", каже Онтиков за ДВ. Јер, каже, са Турском постоји перспектива „конструктивног дијалога" о Сирији, док Русија „са Американцима нема такав дијалог".
Остати безбедан
Иако ће Москва војну операцију Турске против курдских снага на североистоку Сирије претворити у деликатну дипломатску вежбу, за Русију је ова офанзива много више од игре. Офанзива би могла да озбиљно угрози руске националне интересе - и то не само зато што је свака претња будућој Сирији под вођством Асада такође и претња Русији - односно намери да трајно задржи војно упориште на Блиском истоку.
Русија сматра такозвану Исламску државу и њене присталице који су ових дана побегли - озбиљним ризиком по националну безбедност.
Путин је у петак на самиту бивших совјетских лидера упозорио да су због турске операције борци ИС побегли из објеката које су раније чувале курдске милиције.
„Сада [борци ИД] могу да побегну и нисам сигуран да ли - и колико брзо - турска војска може да стави ситуацију под контролу. То је реална претња за нас", рекао је он осталим лидерима, позивајући безбедносне снаге земаља да сарађују.
Залагање Русије за стабилност у земљи Андреј Онтиков назива „баналним прагматизмом", јер су многи борци ИД у Сирији из региона Северног Кавказа на југу Русије или из суседних земаља Централне Азије.
„Потребна нам је мирна Сирија, како не би била стални извор нестабилности који би могао утицати на ситуацију на Блиском Истоку - и у Централној Азији и на Кавказу. Ако су ствари тамо мирне, за Русију неће бит претње са југа", објашњава Онтиков за ДВ.
Американци бомбардовали сопствено складиште муниције у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
