Погон за делаборацију муниције у Техничком ремонтном заводу (ТРЗ) „Ђурђе Димитријевић Ђура“ у Крагујевцу поново је отворен у септембру ове године. Новац су удружили Влада Србије, завод у Крагујевцу и НАТО поверилачки фонд у којем највећи прилог дају Велика Британија и Сједињене Америчке Државе.
Уложено је укупно 2.570.000 евра. Влада Србије уложила је 1,6 милиона евра, НАТО поверилачки фонд 900.000, а остатак ТРЗ Крагујевац. Отворени су погони две радионице: за извлачење експлозивног пуњења из кошуљице пројектила и за делаборацију, модернизацију и одржавање убојних средстава, наводи се у тексту објављеном на порталу Балканска безбедносна мрежа.
Крагујевачки погон био је место несреће у којој су 2017. године страдала два официра и два цивила на служби у заводу. Несрећа се догодила због људског фактора током рада на пројекту делаборације који је финансирао НАТО. Нове инвестиције значе пре свега безбедност за запослене као и за простор око Техничког ремонтног завода, али и приходе за државу јер су овакве институције у Европи ретке.
Обнављањем рада овог погона наставља се традиција стара три века. Мало је познато да се у Крагујевцу још од средине 19. век обављала делаборација, односно растављање и поправка муниције разних калибара.
Муниција и наоружање које стручњаци Војске Србије означе као неупотребљиву, а може се радити у пешадијског муницији, гранатама за тенкове и артиљерију, ракете разлиитих намена, авио бомбе - све се то довози у ТРЗ Крагујевац и раставља на саставне делове.
Затим се, уколико је могуће муниција враћа у живот или се употребљиви делови шаљу назад у производњу - односно одвија се рециклажа муниције и експлозива.
Србија је, како би унапредила рад на делаборацији муниције 2011. тражила од Поверилачког фонда НАТО средства за уништавање 8.000 тона вишкова застареле муниције у војним магацинима.
Године и деценије боравка у магацинима и изложеност атмосферским утицајима, покренуле су хемијске процесе који у најблажој варијанти стварају неисправну муницију, а у најгорој експлозије са несагледивим последицама, што се догодило у Параћину 2006. године.
У првој фази, НАТО поверилачки фонд уложио је 3,7 милиона евра, а Технички ремонтни завод знање и искуство својих инжењера и мајстора.
На листи за уништавање налазило се чак 1.400 касетних авио бомби БЛ-755 из осамдесетих година чији је рок употребе давно истекао (задржане су одредјене количине), затим 250 аеросолних бомби бојевих глава из доба хладног рата па чак и 225 противоклопних ракета типа Кобра из Западне Немачке. Реч је пројектилима које је Београд набавио за потребе ратова деведесетих година прошлог века и које никада нису употребљене.
Пројектили Кобра део су такозваног "Либанског товара" из 1991. који је стигао у Србију из те блискоисточне државе стигао преко луке Бар. Те ратне године српска тајна служба набавила у Бејруту разноврсно оружје западног порекла. На листи за рециклажу из истог товара налази се и 66 противоклопних ракета Тоу америчке производње. Према тврдњама београдских медија у "Либанском товару" биле су и немачке јуришне пушке Г3 каква је коришћена у атентату на српског премијера Зорана Ђинђића.
Као и све што се произведе и муниција и експлозиви имају рок трајања. Он је краћи ако се таква средства чувају на неодговарајућим местима. Осим већег растерећења, демилитаризација или уништавање вишкова муниције може да донесе и зараду јер се делови, било хемијске супстанце или метал, могу продати на тржишту.
Такође, улагање у осавремењивање Техничког ремонтног завода Крагујевац може да привуче друге земље из региона, али и шире, које имају десетине хиљада тона застареле и неупотребљиве муниције и екплозива које треба безбедно уништити.
На путу европских интеграција Србија је обавезна да се придржава еколошких стандарда, а обавезују је и ратификоване конвенције Уједињених нација о опасном отпаду у који спадају и вишкови застареле муниције и експлозива.
Прочитајте ОВДЕ какву то силу са Истока Србима доноси Медведев.
Извор: Курир/ balkansec. net
