Бриселско "не" стигло је после седам сати расправе другог дана ЕУ самита одржаног крајем прошле недеље. Кочницу је повукла Француска уз објашњење да ЕУ прво мора да се реформише, а тек потом шири. Како и зашто ЕУ лидери нису успели једни друге да убеде у оправданост политике проширења у коју убеђују балканске званичнике годинама уназад, мање је битно. Питање је шта су последице.
За сада једина конкретна последица је расписивање ванредних парламентарних избора у Северној Македонији. Премијер Зоран Заев званично напушта функцију 3. јануара, а до изласка на биралишта 12. априла, влада ће функционисати у техничком мандату.
Није реч о одлуци која ће сменити једну и довести другу странку на власт, већ политичком земљотресу са много опаснијим последицама.
Оне се могу спаковати у једну реченицу - Европска унија је својим потезом довела регион у позицију да се, уместо чврстог корачања ка Унији враћа уназад и посрће у правцу распиривања спектра екстремистичких идеја - како десничарске и европскепричне природе, тако и великоалбанске.
Дестабилизација Македоније
За Македонце одлука ЕУ корак је уназад. Скоро три деценије уназад.
Зарад ЕУ и уласка у НАТО, Македонија је променила име. Одлука које је поделила иначе подељено македонско друштво "пала" је након фијаска на референдуму, тензија, вишемесечних жестоких протеста са обе стране македонско-грчке границе и много проливеног зноја (па и крви). Преспански споразум, којим је окончан спор који је трајао од 1991, потписан је у јуну 2017. године. Заев је успео да уради оно што се од њега тражило пре две године. Све време из ЕУ стизали су хвалоспеви, аплаузи и очигледно лажна нада.
Аплаузи су стизали и када је Заев успео да примири тензије са Бугарском са којом Скопље има спор због језика и историје. Деловало је и да је успео да поправи и економске показатеље, доведе Македонију на корак до НАТО, смири међуетничке тензије давањем већих права Албанцима... једном речју преокрене ситуацију. Онда је стигло бриселско "НЕ".
Иако је од избора у Северној Македонији остало пола године, већ прве анкете указују на могуће последице ове одлуке. ВМРО-ДПМНЕ, према анкети "Еуропе елецтионс", може да рачуна на око 42 одсто подршке, док са друге стране СДМС Зорана Заева има око 36.
У односу на парламентарне изборе у децембру 2016. године, СДМС је на истом, али ВМРО је порастао за четири одсто. Поређења ради, са 36 одсто на изборима 2016. странка Зорана Заева освојила је 49, а ВМРО 51 места у Собрању, где иначе седи 120 посланика. Тас на ваги те године биле су албанске странке, а од њих неколико највећа је и забележила највећи раст.
Демократска унија за интеграцију (ДУИ) скочила је на 9,1 одсто, наспрам 7, колико је имала 2016. Можда делује као да би овај резулатат Албанаца могао да анулира раст ВМРО-ДПМНЕ ако би коалиција остала иста, али треба имати у виду да је ДУИ свој изборни резултат прошли пут добро наплатио. Тражили су да албански постане службени језик поред македонског. Заев им је то дао.
ДУИ је добио и председника Собрања, Талата Џаферија, бившег војника школованог у Београду и Сарајеву, који је у време побуне ОВК 2001. године дезертирао из војске, обукао униформу албанских терориста и пуцао на македонске војнике. Џаферијево именовање додатно је поделило македонско друштво, посебно јер је реч о човеку који на радном столу и даље држи албанску заставу док говори о закону о помиловању ОВК бораца, међу којима је и сам био.
Ако разочарани бирачи Зорана Заева, који су прогутали толико "горких пилула", наставе да окрећу леђа СДМС-у, албанске партије биће у ситуацији да траже још више за формирање неке нове владе, ако је ВМРО-ДПМНЕ не буде формирао сам. Дакле, ЕУ је дала ветар у леђа Албанцима у Македонији којима управо ЕУ стоји на путу вишевековног плана о формирању Велике Албаније. Исти замах добили су и националистички оријентисан ВМРО, али и сви они који се противе ЕУ.
Може се чак рећи и да је ЕУ дала самој себи аутогол, чега су изгледа свесни и у Бриселу.
Недуго након што је објављено да су врата на која Македонци куцају и даље закључана, званичници Уније пожурили су да "оперу руке" од такве одлуке. Јункер и Могерини у глас кажу да је у питању "историјска грешка", док Доналд Туск иде корак даље признајући и чија је то грешка.
- Нисте ви, ми смо. Ви сте урадили свој посао, ми свој нисмо - поручио је председник Европског савета Доналд Туск.
Основа за стварање Велике Албаније?
Све ово, чини се, могло би да буде окидач за нови узлет великоалбанског екстремизма који годинама тиња у региону и који, чак, и многи високорангирани политичари отворено подржавају. Реч је о идеји Велике Албаније како би "браћа" коначно била заједно под окриљем двоглавог орла "који полеће са Косова Поља и који гледа до обала албанског Јадрана".
Албанско становништво преузело је примат у Северној Македонији, и легитимно је питање (о коме ЕУ изгледа није размишљала) да би незадовољни Албанци на њиховој, али и другим територијама на Балкану у губљењу рационалне европске подлоге могли пронаћи ново плодно тло за развој своје вековне идеје о уједињењу.
- Ако би процес европске интеграција потпуно стао, неће бити споразума ЕУ који ће учинити постојеће границе крхким, већ би то на неуређени начин учинио етнички национализам као природна реакција на неинтересовање Европе – закључио је својевремено швајцарски лист "Ноје цирихер цајтунг".
Стварање, односно обнављање култа Велике Албаније поново се у јавности почео јављати као врло жива идеја пре годину и по дана и од тада се на спајању "браће" са Албаније, Косова и Метохије, али и Северне Македоније и делом Црне Горе радило прво тихо, а затим и потпуно отворено.
Једноставни, и на око, безазлени уступци које су Албанија и Косово чинили једни другима, бивали су временом све опаснији по територијални интегритет, али и ширење екстремизма којег не мањка на плодном балканском тлу.
Прошле године укинули су међусобне границе, па је тако настала, како су рекли њихови званичници "некласична граница", где постоји само један и јединствен улаз, својеврсни Шенген за ове две земље.
Недуго потом две земље су и признале возачке дозволе оне друге земље, а великом брзином изградио се и аутопут између Тиране и Приштине у дужини од 137 километара. Ништа мање није присутна и идеја о укидању роминга између две земље.
Јануар 2019. године обележила је вест о отварању косовске испоставе у окиру албанске луке Драч – тада је она окарактерисана као потез којим ће се ојачати економије "обе земље".
Ипак, као гром из ведра неба, средином јула ове године стигла је вест о потписивању споразума о заједничкој политици, што подразумева координисање спољних политика, заједничку амбасаду, али и размену особља и искустава. Није тајна да се сваке године одржава и заједничка седница две владе на којима се расправља о најразличитијим темама од заједничког интереса.
Највиши српски званичници тада су одреаговали и осудили такво успостављање заједничке политике, али је изостала реакција САД и Европске уније. Управо такав посредни „ветар у леђа“ својим одсуством реакције учинио је да Рама, а и потенцијални будући премијер Косова Аљбин Курти сада више не крију своје тежње да до пројекта Велике Албаније неоспориво и дође.
Отворено је питање којим методама.
Подстрек екстремизму и лоша порука региону
Црвено светло за отварање преговора Северној Македонији и Албанији, међутим, стручњаци гледају и као врло опречну поруку коју Европска унија шаље и осталим земљама кандидатима, а између осталог и Србији.
Иако ЕУ у игри "штапа и шаргарепе" и даље држи штап, она полако почиње да остаје без шаргарепа и губи потенцијалне мамце којима је до сада привлачила балканске земље, што су раширених руку дочекали ултрадесничарски, екстемистички покрети који су против ЕУ.
Екстремни десничарски покрети који су против ЕУ, а који се залажу за конзервативизам, национализам, а који су често екстремно религијски усмерени дочекали су својих пет минута када међу разочараним становништвом могу "ловити" нове следбенике који су на делу могли видети да ЕУ не испуњава своја обећања, већ само даје нове услов, што ће свакако допринети ширењу анти ЕУ хистерије.
Судећи према бројним извештајима и анкетама које спроводе медији и институције у оквиру ЕУ, она се и сама унутар својих зидина бори са нарастајућом есктремном десницом која прикупља следбенике негирајући основна начела и идеје ове уније, а оваквим потезом, од ког се чак и званичници Уније ограђују, ЕУ је у свом дворишту залила ескретмни десничарски коров, поспешила његово бујање и омогућила подривање сопствених институција.
Ширење анти ЕУ хистерије много би лако допринети и слабљењу њеног утицаја у овом региону, али истовремено бити и клип у точку решавања косовског питања.
Иако у Србији постоји уверење да ће решење косовског чвора омогућити дугоочекивани улазак у ЕУ, званичници из Европе ипак дају потпуно другачије сигнале, истичући да питање Косова мора бити решено, а да приступ и проширење уније и даље нису извесни.
Управо због овога многи стручњаци сматрају да ЕУ губи утицај на Балкану, будући да, уколико на инститрање Француске и њеног председника Емануела Макрона остане при ставу о обустави проширења, јер овако неће имати шта да понуди земљама Балкана, док ће неки други светски играчи то дочекати раширених руку.
Блокирањем приступа Албанији и Северној Македонији, ЕУ дала је ветар у леђа и отворила простор за "упад" Русији, САД-у и Кини.
Именовање двојице изасланика за питање Балкана и решење Косова, очигледно није довољно јасан сигнал ЕУ да ни ово питање, које покушава да реши дуже од деценије, не може да заврши без "амина" САД-а који ће по свему судећи поред изасланика ЕУ сести за преговарачки сто и дати свој суд о овом питању.
Поред упада САД-а, ЕУ је овим потезом отворила врата за утицај Русије која има велике политичке и економске интересе на Балкану, будући да све више привлачи земље региона дајући им одређене екомске уступке и укључујући их у своје "уније".
Такође, ни Кина и Турска након овог потеза ЕУ неће остати празних руку, будући да Кина може очекивати економску добробит, као и Турска.
Европа у ћорсокаку
После свега што је речено, ЕУ више нема шта да понуди Балкану да би га мотивисала и држала под својом шаком будући да трентуно води политику тражења и захтевања без икаквих уступака и испуњавања обећања.
Као утешна награда за то што су испунили све захтеве Брисела, Македонци би могли добију једино део обећаног пакета, а то је само чланство у НАТО-у, војној организацији у оквиру које могу добити много мање у односу на оно што би могли да добију чланством у ЕУ.
Ово је још један непромишљен потез Брисела, будући да је познато да у оквиру НАТО-а завршну реч даје САД, што практично значи да Унија у руке Америке гура још једну европску земљу и ствара место за нови утицај САД-а.
Уколико ЕУ остане при својој намери, и ако Македонци одлуче да прихвате ову "несрећну" понуду тиме се отвара још једна америчка база на старом континенту и из руку ЕУ узима подручје на коме је годинама, макар привидно, глумила "дежурног полицајца".
Нетањаху позвао Путина са само једним захтевом! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
