Пише: Ђорђе П. Мамула
Подсетили смо се да реч држава потиче од старословенског појма „силом држати на окупу“.
Шпанија је као чланица ЕУ ушла у евро зону, одрекла се националне валуте пезете и добијала много евра из приступних фондова што је помогло економији државе. Онда су престали поклони па је Мадрид почео да се задужује, све више, посебно код немачких банака. Дуг је нарастао, а најбогатија покрајина Каталонија је највише враћала дугове, у односу на остале мање богате делове Шпаније.
И Грчка се одрекла драхме, Португал ескуда, Италија лире и прешле су на евро који је рођен 1999. године. Остале европске државе у евро зони још нису осетиле у већој мери прелазак на евро, као ове наведене. Све четири државе су у огромним дуговима, посебно према немачким банкама. Наиме, Шпанију разбија евро, а не Каталонија.
Све државе евро зоне, а посебно Шпанија, Италија, Португал и Грчка не могу да више утичу на курс евра. Курс евра одређује Европска централна банка. Док су имале своје националне валуте могле су да повећавају или смањују курс тих валута и да утичу на извоз, или увоз робе. На тај начин су имале полуге за јачање своје економије, уз остале мере економске политике. На пример, девалвацију валуте. Но не без, често, већих или мањих тешкоћа.
Првих десетак држава Европске економске заједнице, касније ЕУ, су око 400 година пљачкале своје колоније, тако да доста дуго из њихових колонија долазе мигранти у ЕУ по опљачкану прошлост и будућност њихових предака и потомака и опљачкану садашљост. Међутим, економске кризе су потресале и тај свет.
Сада у евро зони све те државе не могу да утичу на курс евра ни на девалвацију евра, а свака има свој порески систем и свака убире порезе по том систему. Евро захтева јединствени курс евро зоне и јединствену каматну стопу, да би државе прикупљале такав новац и трошиле. Те четири поменуте државе не могу да се врате на своје старе националне валуте без катастрофалних последица. Евро, на жалост, нема алтернативу и показало се од почетка да је евро политички, а не финансијски пројекат. За Италију није утеха ни што је у уговору са фудбалером Роналдом, Јувентус потписао уговор у коме је предвиђено у којој ће валути бити исплаћиван, ако Италија изађе из евро зоне. А како ће изаћи? Државе које су прихватиле евро, а посебно југ и југозапад Европе су своју власт пренеле на ЕУ. Назад не могу.
Заштитни механизми у ЕУ нису створени, тако да је изгледа евро неуспешан пројекат, па је уочено претварање евра у швајцарске франке и склањање тог новца у Швајцарску.
Хладан туш за Македонију и Црну Гору и заустављање на путу ка ЕУ показује да о интеграцијама са просперитетом у уједињену ЕУ нема ништа. Еврозона стагнира са Немачком, а у Италији је рецесија. Италија као буџетски болесник сваке године шаље буџет Европској комисији на контролу. Уз Немачку, Италија је иначе, највећи спољно трговински партнер Републике Србије.
Чекамо да ЕУ реши своје унутрашње проблеме.
Прочитајте ОВДЕ шта је Мамула рекао о додели Нобелове награде за књижевност Петеру Хандкеу.
Извор: Правда
