Војно су се Сједињене Америчке Државе повукле са севера Сирије, дипломатски су још увек присутне. Након разговора са потпредседником САД Мајком Пенсом турски председник Реџеп Тајип Ердоган је пристао на петодневни прекид ватре.
Додуше, курдске снаге имају другачију представу о томе шта прекид ватре значи али он је утаначен на основу америчке иницијативе. Није јасно да ли ће се прекид ватре поштовати.
Исто тако није јасно да ли Бела кућа мисију потпредседника посматра као увод у нови ангажман Вашингтона или само жели да избегне утисак пребрзог повлачења из региона.
Сигурно је једино да су Сједињене Америчке Државе свој ангажман до те мере редуковали да је то изазвало ланчану реакцију која је са собом донела нову конфигурацију савеза и центара моћи. Ни једна земља у региону не показује тако јаку вољу као Иран да искористи указану шансу.
Ново самопоуздање
Ракетни напад на рафинеријска постројења Саудијске Арабије изведен је 14. Септембра. САД и Саудијска Арабија оптужиле су Иран да стоји иза напада.
Иран је то демантовао али сумње Вашингтона и Ријада су остале.
Најстарије израелске дневне новине Хаарец донеле су анализу у којој се каже: "Иран је напао Саудијску Арабију не само зато што има нову политику или ново оружје, већ и зато јер види да Трамп својим савезницима неће дати озбиљну подршку".
Лабављење саудијско-америчког војног савезништва је одавно наговештено.
Изгледа да је Иран тачно предвидео да ће се америчка флота у Голфском заливу држати по страни. Техеран је врло добро схватио да је Саудијска Арабија добрим делом изгубила наклоност америчког Конгреса због убиства новинара Џамала Хашогија као и због рата у Јемену.
Без концепта за Сирију
Иран пажљиво прати и слабости Американаца у Сирији. Техеран сматра да је очигледно да Вашингтон нема концепт за Сирију и да су се пренапрегли. Под председником Обамом је Вашингтон хтео да обори са власти сиријског председника Башара ал Асада.
Истовремено је хтео да победи Исламску државу и друге терористичке групе. А као далеки циљ је зацртана макар почетна демократизација Сирије. Бела кућа је, међутим, превидела да је велики број џихадиста био у Асадовим затворима.
Када је Асаду запретила опасност од устанка 2011. он је џихадисте пустио из затвора и тако присилио САД да се посвете борби против њих.
Иран је поступио сасвим другачије у односу на Сједињене Државе.
- Ако Русија и Иран изгледају као победници, то је пре свега због тога јер су следили вешту стратегију - пише један аналитичар у вашингтонском часопису Форен полиси и додаје: "Русија и Иран су од почетка имали јасан, ограничен и спроводив циљ – да сачувају Асада на власти".
Ограничење је изгледа било разумно. Асад је још увек на власти. А Русија и Иран су присутни у Сирији, она се без њих једва може замислити. Присутни су и као поприлично видљиви политички актери у Асадовој председничкој палати.
И Дамаск одлучује
Тамо се слуша њихова реч при доношењу одлука које имају значајног утицаја и на Европу. Како ће се Асад одностити према сиријском становништву.
Ко ће бити изложен притиску, а ко остављен на миру? Како ће се опходити према Курдима који су га замолили за заштиту од Турске? Да ли ће имати обзира према њима или ће заузети оштар курс јер су годинама држали под својом контролом север земље?
За стотине хиљада људи ће од одговора на ова питања зависити одлука да крену пут Европе или не.
Додуше, Иран као моћни покровитељ у Сирији би био само условно пожељан. С друге стране, Техеран је покретачка снага демонизације Израела, а на том пољу би ускоро могао да се активира и Асад.
Пропагирање мржње према јеврејској држави показало се као деценијски, поуздани инструмент хомогенизације сопствених редова.
Позив на дијалог
На основу војне снаге Иран може себи да приушти мирољубив однос према својим комшијама: "Желимо да будемо пријатељи са свим земљама региона", изјавио је ирански министар за нафту Бијан Зангане пре неколико дана и додао: "Наш непријатељ се налази ван Блиског истока".
При томе је мислио на САД. Додуше, мали број арапских држава би могао преузети тако екстреман став.
Али неке од њих су у последњих неколико месеци и недеља можда интензивније размишљале о томе да ли ће њихови делом добри односи са Америком и убудуће бити такви.
Ако резултат тог преиспитивања буде такав да односи са САД неће бити као до сада или ће бити само делимично такви, онда би те земље могле да се преоријентишу.
Иран би у том случају стајао на располагању као партнер спреман да га ослове.
Европа прави крвопролиће на Балкану! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
