Руска економија је у великој мери повезана са вађењем и прерадом нафте. Наравно, ниске цене нафте утицале би на економски развој земље. Зато Русија намерава да смањи зависност од светских цена енергетских ресурса.
Он је у интервјуу за амерички канал CNBC објаснио да ће Русија, без обзира шта се дешава са ценама, имати средства да испуни своје обавезе пошто је акумулирала велике златне резерве, више од седам одсто БДП-а.
Министар је рекао да чак и пад цена нафте са 30 или 20 долара по барелу неће пореметити руски буџет током прве три године.
Међутим, Русија је заинтересована да цене нафте учини стабилним и предвидљивим, рекао је Силуанов.
Почетком октобра, руско Министарство финансија открило је колико ће земља изгубити у случају драстичног пада цене нафте.
Банка Русије купила је више злата у првом кварталу 2019. године него било која друга држава.
На истом каналу, раније овог месеца, економски стратег Д. Рош, објаснио је да ће, с обзиром на политике централних банака света, људи тражити алтернативну валуту, а злато би могло да буде добра опција.
Објаснио је да је злато добра алтернативна валута јер је сигурно и јер његово поседовање не кошта ништа у поређењу са плац́ањем негативних каматних стопа.
У том контексту, цене злата би могле да порасту око 30 одсто, да би достигле 2.000 долара за унцу следеће године, прогнозира Рош.
Рошови коментари стижу након мера које су предузеле главне централне банке. Америчке федералне резерве смањиле су своју референтну каматну стопу на распон од 1,75 одсто до два одсто. Европска централна банка је такође пооштрила стопу на -0,5 одсто и покренула нови програм куповине обвезница.
Европа прави крвопролиће на Балкану! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
