Полемика о томе повела се и на Твитеру, а међу најчешћим питањима је - зашто држава не даје више новца за угрожене групе, попут сиромашних и болесних?

Уз субвенције домаћим и страним фирмама, држава издваја велика средства за јавна предузећа, на чију проблематику већ неколико година указује Међународни монетарни фонд (ММФ).

Економисти имају подељено мишљење о томе када је и да ли оправдано давати овакве подстицаје.

Данило Шуковић каже да ово нису једине субвенције које су на неки начин проблематичне, већ да је готова свака врста овакве помоћи спорна.

“Ако хоћемо отворену и слободну привреду, онда треба да се омогући слободна конкуренција и да нема дискриминације на тржишту, а не да се неко подстиче давањем субвенција.

„Узмимо на пример производњу бојлера. Једна компанија рецимо прави нову фабрику за производњу бојлера и добије одређене субвенције по радном месту, а друга, која их већ производи плаћа порез, па изгледа од тих пара финансира конкуренцију", објашњава он.

Љубодраг Савић с друге стране каже да је у реду давати субвенције, али када су оне оправдане, када се зна како је новац потрошен и ако је то донело позитиван ефекат.

“Држава мора да утврди јасна правила када и коме даје новац, за шта и под којим условима", каже Савић.

Колико је држава новца издвојила за субвенције?

У републичком буџету за 2019. годину за субвенције је издвојено нешто мање од 114,5 милијарди динара.

Тај новац опредељен је за субенције за привреду (15,6 милијарди динара), пољопривреду (43,7 милијарди), железницу (15 милијарди), путеве (13,9 милијарди), туризам (1,4 милијарде), културу (3,1 милијарда).

Од овог новца издвојено је и 21,7 милијарди динара за остале субвенције.

Шта је изазвало реакцију јавности?

Министар финансија Синиша Мали изјавио је недавно да је држава од 2014. године, закључно са сезоном 2019/20, финансијски помогла кошаркашке и фудбалске клубове Црвену звезду и Партизан у укупном износу који је виши од 4,4 милијарде динара.

Он је прецизирао да је држава у том периоду кошаркашким клубовима Црвена звезда и Партизан помогла са 1,626 милијарду динара, односно 1,217 милијарду динара, а да су „вечити" ривали у фудбалу добили 727 милиона - Црвена звезда и 899,4 милиона динара - Партизан.

„Када саберете ове цифре, то је укупно више од 4,4 милијарде динара које је држава издвојила преко разних предузећа, Града Београда, локалних самоуправа, министарства, Владе Србије за функционисање фудбалских и кошаркашких клубова Црвена звезда и Партизан", рекао је Мали.

Колике су укупне субвенције које држава издваја за спортске клубове ББЦ је покушао да сазна у Министарству финансија, али одговор није стигао до тренутка објаве овог текста.

Ове речи министра Малог изазвале су реакције неких корисника Твитера.

Siniša Mali je objavio podatak kako je država uravnoteženo pomogla fudbalske i košarkaške klubove Crvenu Zvezdu i Partizan u ukulnom iznosu od 4.4 milijarde dinara.
Porodilje, trudnice, invalidi, borci i socijalno ugroženi, gledaju u pod i raduju se uspesima ovih klubova.

— Predrag Perunicic (@pperunicic76) October 22, 2019

Uveo je penale za penzionere preko 40 godina staža. 40 000 penzionera X umanjenje od 20%, 5000 din. je 200 miliona X 12 meseci 2,4 milijarde. Može svaka vlast pored ovakvog naroda da daje tuđe koliko hoće .Da li ih nećemo za uzimanje i nezakonito davanje kazniti sutra ? Sumnjam.

— Todorović Radivoj (@todorovicradiv1) October 23, 2019

Влада Србије донела је 2014. године уредбу о смањењу пензија. Тада је утврђено да ће сви пензионери који су имали пензију већу од 25.000 динара, до краја 2017. добијати мање износе.

Пензије су тада смањене за 4,9 одсто, да би до краја 2017. биле постепено повећаване.

Ново повећање плата и пензија најављено је за наредну годину.

Неки траже извештај о томе ко је одобрио та давања и у тим износима.

Одговор Министарства финансија на ово питање није стигао.

И Шуковић каже да субвенције Црвеној звезди и Партизану нису оправдане.

„Ово је специфична област. Ради се о спорту који је веома популаран и политичарима одговара да подилазе бирачима, навијачима с туђим новцем.

Он каже да је навијач Црвене звезде, али да, ако клуб добија новац то мора да буде регулисано на прави начин.

„Ако је професионални клуб, нека се бори на тржишту, нека ангажује добар менаџмент и да ангажује стручњаке", каже он и додаје да за то не треба да добија субвенције.

Оправдане су за помоћ аматерском спорту, којим се популаризује физичка активност, додаје он.

„Када је у питању професионални спорт, субвенције су у колизији са логиком. Професионалци морају да покривају расходе приходима."

Савић не дели ово мишљење.

„Уколико би се поштовала само тржишна правила, тешко да би било који клуб постојао.

Савић сматра да је оправдано да држава помаже професионалне клубове ако то значи да ће више људи тренирати, да ће бити здрави, да деца неће бити гојазна и имати криве кичме.

„У реду је давати субвенције ако то значи организацију великих међународних такмичења", каже Савић.

Додаје да није против давања субвенција, али да оне морају да дају резултате и да се тачно зна у шта је новац уложен и шта се од тога добило.

Субвенције таксистима

Неколико дана пре изјаве министра Малог око субвенција Црвеној звезди и Партизану, јавност је узбуркала и вест да ће таксисти добити државну помоћ за куповину возила.

Због постојања компаније КарГо и наводног непоштовања закона таксисти су током прве половине октобра блокирали Београд.

Како би проблем делом био решен, председник Србије Александар Вучић понудио им је субвенције за куповину нових возила.

Незванично се могло чути да је реч о субвенцијама од 5.000 евра за набавку нових возила.

Економиста Шуковић каже да је „то само једна у низу мера које власт доноси испољавајући чисту самовољу".

„Власт поступа по принципу - како хоћу - тако радим", а то што се располаже туђим новцем - то је друго.

„Замислите сада да држава финансира неког коме сам на пример ја конкуренција. Ја држави плаћам порез, а онда она од тог новца даје субвенције. Значи, држава мојим новцем финансира моју конкуренцију", прича Шуковић.

Савић, с друге стране, каже да је Србија талац многих струковних удружења, а највише удружења таксиста и да се може учинити да је овде подлегла притиску.

„Услов да таксисти добију овај новац је да прво исплате дуговања за порез. Ако држава од тог новца њима да субвенције то је сасвим у реду, али морају да постоје јасна правила - да такси возила буду уредна, да постоји апликација како би сви корисници знали ко ће их возити пре него што возило дође, да дају фискалне рачуне", каже Савић.

Јавна предузећа и директне стране инвестиције

Јавна предузећа на списку су оних који од државе добијају помоћ кроз субвенције.

И Шуковић и Савић сагласни су да су оне делимично оправдане.

„Јавна предузећа су у државној својини и држава треба да успостави менаџмент да та предузећа не би имала губитке, већ суфицит, па ће то ићи у буџет", наводи Шуковић.

Он истиче да држава мора, ако њено предузеће има губитке, види зашто они постоје - због лошег стања на тржишту или слабог менаџмента - и да их надомести.

„Пошто је реч о предузећима која обезбеђују инфраструктуру за грађане, онда она морају да постоје и у том смислу је некад оправдано помоћи им", каже он.

Савић каже да држава мора да зна шта од предузећа жели, па да онда на основу тога даје субвенције.

„Ако држава да субвенцију неком јавном предузећу, мора да се зна како је потрошен, да ли предузеће функционише како треба или не и да се на крају зна да ли је тај новац заиста потроше на оно на шта је требало."

Савић додаје да јавна предузећа често „на сва уста" говоре о успесима, а да у супротним ситуацијама нема ни речи о томе.

На негативно пословање и потребу да буду реформисана, годинама указује и Међународни монетарни фонд.

Након последњих разговора са мисијом ММФ средином октобра, председник Вучић рекао је да је потребна темељна реформа појединих јавних предузећа.

Још један канал у који одлазе средства кроз субвенције, а што неки сматрају проблематичним су дотације за отварање фабрика по радном месту.

Како је недавно за ББЦ речено у Развојној агенцији Србије, држава је у периоду од 2010. до 2019. године определила 540 милиона евра за то.

Субвенције су добила 224 пројекта. У већинском власништво домаћих лица је 70 пројеката, а преостала 154 припадају страним инвеститорима.

Колика је исплативост тих улагања, до сада није утврђено, каже Лјубодраг Савић.

„И у тим ситуацијама једни - најчешће власт - виде само бело, други - опозиција - виде само црно. Мора се тачно све знати - то је новац грађана ове земље."

Шуковић каже да је давање таквих дотација често кратког даха.

Прочитајте ОВДЕ шта је урадио нишки функционер опозиционом одборнику.

Извор: BBC на српском