Комунисти су за датум његове смрти изабрали 17. јул, дан када су Лењинови бољшевици брутално побили царску породицу Романов. Након пресуде 15. јула 1946. године, на 30 метара од Дома гарде на Топчидеру, где је одржавано суђење, у подземном склоништу, у поноћ 17. јула, секиром су искасапили генерала, ударајући га бесомучно, ионако већ измученог, по грудима, а потом су му одсекли и леву руку. На шаторском крилу су изнели тело на горњу страну дворског комплекса и покопали у земљу близу цркве.
- Међутим, и поред фотографије мртвог Драже на којој се види одсечена рука и поред мапе места његовог гроба која је руком исцртана, дуго се тврдило да је Дража стрељан и сахрањен на Ади Циганлији – додају извори, наводећи да у архивама нема информација да ли је Дража само привремено покопан на том месту, односно да ли је тело вађено и премештено или можда потпуно уништено касније.
Ове информације потврђује историчар и књижевник Милослав Самарџић, најбољи познавалац околности које су пратиле Дражино убиство, човек који се деценијама бави овом тематиком и који је снимио документарац о Михајловићу:
- Фотографија мртвог Драже је израђена у три примерка за Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна и Светислава Стефановића. Направљена је да би постојао доказ о извршеном задатку, а фотографија искасапљеног генерала први пут је објављена у италијанској штампи, два или три месеца након убиства, после чега је Тито наредио истрагу како се то догодило. Ова украдена фотографија у Србију се вратила 1992. године, када ју је бивши обавештајац Загорка Васић донела из Калифорније, а пуковник Титове гарде у пензији потврдио да је аутентична.
Комисија за истраживање Дражине смрти никада није завршила посао, иако је као једна од могућих локација помињан и Бели двор, а не само Ада.
- Из више информација ми је потврђено да је Дража сахрањен на Топчидеру, што се прецизно види и на мапи, а ту информацију сам дао Драгану Влаховићу, у то време члану комисије. Међутим, Влаховић је у међувремену умро и цела истрага је стала. Касније сам контактирао његову породицу да покушају да се нађу те информације и слике мртвог Драже. Много кутија са документацијом је Влаховић држао, али тога, нажалост, није било. То је оригинална фотографија, док је Ранковић тражио да се уништи негатив – прича Самарџић.
Шта каже Александар Боцан-Харченко о укључивању Москве у дијалог о КиМ прочитајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
