Света Петка је једна од најзначајнијих светица у источној и јужној Европи, а занимљиво је да је на Блиском истоку поштују и многи нехришћански народи.
Света Петка или Параскева је најзначајнија светица српског порекла. Живела је у Епивату (Мала Азија) крајем 10. и почетком 11. века. По предању је највећи део свог живота провела у пустињи уз молитву, пост и усамљеност. Остала је девица целог живота.
Веровања на вече уочи Свете Петке
Према народном веровању и вече уочи сутрашњег празника Свете Петке има посебно значење. После вечере обично се иде на спавање. Обавезно се треба три пут прекрстити, па изговорити молитву
"Помози Боже, Света Петко и Света Недељо, опрости нас ако смо што погрешили; помози ми и сачувај ме Боже од туђе беде невиђене; сачувај ме од рђавих мисли; помози сутрашњи данче; дај Боже здравље, добро да спавам, рђаво да не сним, већ смиље и босиље; дај Боже здравље, срећу и напредак и да здрави и живи дочекамо сутрашњи дан!"
Овако се обично молио само домаћин, а жене и деца се само трипут прекрсте. После молитве се спава. Глава се увек током спавања окреће истоку, јер се тако ваља. Једна рука се стави под главу, а друга пружи. Увек се леже на десну страну, јер се тако ваља. Где има деце, соба се окади тамјаном, да се деца не би у сну плашила.
Предање каже и да јој је у сну Исус Христ наредио да се врати у цивилизацију, дајући јој моћ да лечи болесне. Њена чудотворна моћ остала је по легенди да траје и после смрти, те су људи наставили да се исцељују на чудотворним изворима које је оставила иза себе.
Народна веровања и обичаји
Народна веровања кажу да на данашњи дан не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготову то не треба да раде жене.
На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на данашњи дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник верујући да ће им светитељка помоћи.
У београдском насељу Железник налази се чудотворни извор велике хришћанске светитељке Преподобне мати Параскеве - Свете Петке. Извор се налази у прелепој шуми која на све стране одише божанским миром и благословом Свете Петке.
Легенда каже да је извор настао као израз захвалности оца, због чудесног излечења своје болесне кћери. Некада давно баш овом трасом, водио је пут од Остружнице до Београда.
Богати и угледни остружнички трговац овим путем често је своју кћер, слепу од рођења водио код лекара у престоницу. На једном од таквих пропутовања, застали су поред извора мало да се окрепе, умију и попију мало хладне изворске воде. Следеће јутро, после буђења кроз плач, девојчица је узвикнула да види светлост. Ту ноћ у сну трговцу се јавила Света Петка. Као знак захвалности, на том месту богати трговац је уредио извор и поставио мермерну икону Свете Петке.
Према предању, чудотворни извори Свете Петке настали су приликом преношења њених светих моштију, из Цариграда, преко Србије, даље путем за Румунију до града Јаши.
На свим местима где је поворка застајала да преноћи, настајао је чудотворни извор са светом и лековитом водом.
Верује се да чудотворна вода са извора код капеле Свете Петке у цркви Ружица лечи многе болести, а нарочито проблеме са очима. Православци из многих земаља зато управо сваког 27. октобра долазе да узму воду са свог извора у нади да ће им подарити добро здравље или излечење од тренутних обољења.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану, где сваке године колона жена чека у реду за чудотворну воду. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
Прочитајте ОВДЕ какав је то нови раскол на помолу.
Извор: Српски телеграф
