Ово је објављено на званичном сајту Митрополије црногорско-приморске.
- Имали смо састанак са комисијом Цариградске патријаршије на челу са Митрополитом пергамским Јованом у вези ових збивања у Украјини. Нажалост, Патријарх цариградски наставља ту своју причу и неће се тако лако од ње отказати, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Објаснио је да та комисија ставове о украјинском црквеном питању темељи на предавањима о улози Цариградске патријаршије кроз историју. Али, оно што је њихов проблем и проблем многих других је то што не схаватају да су се променила времена. И ми смо, наш Сабор, написали Цариградском патријарху да је прошла епоха константиновска започета са Светим царем Константином, а онда се завршила 1453. године падом Цариграда под турску окупацју, а и 1918. године мученичком смрћу руске царске породице Романових, објаснио је Амфилохије,који је подсетио да је Цариград одиграо велику улогу у временима кад је цар Константин пренео престоницу из старога Рима у нови Рим.
- И та чињеница да је тамо прешло седиште царства које је управљало судбином Медитерана, да кажемо и света скоро хиљаду година, заиста је дала Цариграду једну велику мисију, посебно што се тиче нас, словенских народа. Словенски народи су преко Цариграда примили веру православну, а онда, после тога, и самосталност својих помесних цркава. Све је то дело велике Цариградске патријаршије. Али, ово наше време је другачије и неопходно је да Црква, поштујући све то што је било кроз историју, ипак своју будућност темељи на оним првим вековима своје историје, када није била везана толико са влашћу, нагласио је митрополит Амфилохије, који је истакао да ''данас наша Црква упућује и моли браћу из Цариграда, да не може више да један одлучује, без обзира био ли он цариградски или београдски“,.
Митрополит Амфилохије је прецизирао да је свеправославни сабор врховно тело у Православној цркви.
- Свеправославни сабор је врховно тело Цркве православне од апостолских времена, и то се данас поново васпоставља. И ови проблеми који се данас налазе пред Православном црквом једино могу бити решени сабором, васељенским сабором, свеправославним сабором. Треба да се молимо Богу да се тај саборни дух обнови у Цркви Христовој са свим поштовањем према ономе што је било кроз историју и поштовањем Цариградске патријаршије која је првопрестолна Црква. Не може се Цариградски патријарх називати поглаварем Цркве православне – као што су то записали у том томосу украјинској цркви да је он поглавар Православне цркве, цитирајући тиме цара Јустинијана. То је било у временима јединственога Византијскога царства и у временима када су друге краљевине и државе настајале по узору на Византијско царство, па су онда владари, као што је овде био и наш краљ Никола Петровић, итекако учествовали у животу Цркве и усмеравали њен живот. Поготово овде у Црној Гори где је православље било државна вера, а краљ Никола практично наследио онај дух који су утемељили Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац – тај однос између државе и између Цркве. То може да буде тако кад је владар хришћанин. Данас су државе секуларизоване, народи иду тим секуларизованим путевима, владари су често и безбожници, не може се више тако са влашћу. Са свим поштовањем према властима. У Цркви Христовој постоји само једна глава.То је Христос. Нема других глава, нити других поглавара. Сви други су апостоли који сведоче ту главу – Христа као главу Цркве и Цркву као једну, свету, саборну и апостолску којој ми припадамо и којој служимо, закључио је митрополит Амфилохије.
Монах Гаврило усликао чудо у руском манастиру! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
