Министри одбране Мађарске, Словачке, Хрватске и Словеније потписали су меморандум о разумевању у вези са успостављањем Регионалне команде за посебне операције (Р-СОЦЦ). Церемонија потписивања одржана је у седишту НАТО-а у Бриселу (све четири државе су чланице ове организације).
„Циљ ове нове иницијативе је стварање команде специјалних снага спремних и способних да одговоре на претње и изазове који се јављају унутар и ван околних подручја. Међудржавна сарадња у овој области омогућиће нам да специјалне снаге користимо на што ефикаснији, оперативнији и што више координисан начин. Уз потпуно удруживање доприноса земаља учесница, ова нова команда пружиће предности далеко веће у односу на оно што су њене појединачне компоненте способне“, саопштио је заменик генералног секретара НАТО-а Мирчеа Ђоана, који је присутвовао потписивању.
Напоменуо је да је меморандум потписан само осам месеци након одобрења одговарајућег протокола о намерама. Према Ђоану, то указује да земље савеза "траже плодоносну међудржавну сарадњу."
Министар одбране Мађарске Тибор Бенко детаљније је говорио о циљевима и задацима Р-СОЦЦ-а.
Подсетимо да Аустрија није чланица НАТО-а и да је неутрална држава. Треба напоменути да је Бенко у фебруару, након што је потписао писмо намере, најавио да ће западни Балкан, у којем такође нису све државе чланице савеза, бити једно од приоритетних подручја Р-СОЦЦ-а. Дакле, говоримо о структури чије активности неће бити ограничене на оквире земаља чланица НАТО-а, кажу стручњаци.
Према одобреном плану, регионална команда снага за специјалне операције започеће с радом у јануару 2021. године. Очекује се да до 2024. године буде успостављена сарадња снага за специјалне операције све четири земље и потпуно функционисање Р-СОЦЦ-а.
Територија "без власника"
Меморандум потписан у Бриселу може се посматрати као покушај превазилажења тешкоћа са којима се НАТО суочио на Балкану, кажу експерти. Георгиј Енгелхарт, истраживач Института за славистику Руске академије наука, подсећа да је савез почео да обраћа пажњу на своје јужне границе након догађаја у Украјини 2014. године. САД и њихови европски савезници били су забринути јер на Балканском полуострву постоји неколико земаља које нису чланице НАТО-а и истодобно имају прилично блиске везе са Русијом.
„То се пре свега односи на Србију и Црну Гору. Али уопште, чињеница да се полуострво показало „без власника“ у геополитичком смислу не може, а да не брине Брисел и Вашингтон“, рекао је он у интервјуу за РТ.
Претходно је савез предузео неколико корака у овом правцу. Преговори који су трајали дуги низ година о приступању Црне Горе НАТО-у успешно су завршени. Поред тога, захваљујући посредовању Брисела и Вашингтона, било је могуће окончати дугогодишњи грчко-македонски спор око имена Бивше Југословенске Републике Македоније. Преименована је у Северна Македонија, а Грчка је укинула вето на пријем земље у НАТО.
Али даље у процесу ширења савеза наступила је пауза. Србија је заинтересована за приступање ЕУ, али не жели да уђе у НАТО. Поред тога, Београд спречава улазак делимично признатог Косова у савез, а НАТО изузетно нерадо узима земље које имају потенцијално сукобљене односе са својим суседима, каже Енгелхарт. Република Српска се води положајем Београда, која је део Босне и Херцеговине и блокира улазак ове државе у НАТО.
У јулу су преговори о придруживању Северне Македоније и Албаније ЕУ, одгођени. Француска, Холандија и Данска успротивиле су се њиховом пријему у Европску унију, наводећи чињеницу да Албанци и Македонци не спроводе активно потребне реформе. Шеф Министарства одбране Северне Македоније Радмила Шекерински признала је да се ратификација протокола о уласку земље у НАТО може одложити на неодређено време.
Стога је Брисел одлучио да појача контакте са Балканом како не би изгубили интересовање за евроатлантске интеграције. Унутар ЕУ интензивиран је процес придруживања Шенгенском споразуму. Посебно је Европска комисија похвалила Хрватску за њене напоре.
Мере је предузео и НАТО. Тако су се летос одржале највеће војне вежбе у историји Северне Македоније под називом "Одлучни ударац". Поред македонске војске, у њима је учествовало и неколико хиљада војника из Сједињених Америчких Држава, Црне Горе, Албаније, Литваније и Бугарске.
"Ојачати југоисточни бок"
Појава команде за специјалне операције у регионалним компонентама углавном је показне природе и има за циљ да покаже да НАТО посебну пажњу посвећује својим чланицама у источној Европи, кажу експерти.
„Стварање Р-СОЦЦ-а је елемент развоја инфраструктуре савеза у источној Европи уопште и посебно на Балкану. Нова организација ће комуницирати са другим државама које нису чланице НАТО-а. Реч је пре свега о интеракцији на нивоу моћних структура, “каже Енгелхарт.
Према мишљењу експерта, стварање Р-СОЦЦ-а је у складу са стратегијом лидера НАТО-а. Циљ је да чланство у савезу постане привлачно за мале државе и мање оптерећује за велике.
„Мађарска, Словачка, Хрватска и Словенија добили су у НАТО-у посебан, привилеговани статус, засебну структуру у оквиру које се могу реализовати. Истовремено, они ће се бавити оним питањима која би САД, Немачка и Велика Британија могле да реше. Испада да је то амерички `подуговор`. Отприлике иста ствар постоји и на осталим боковима НАТО-а. На пример, на Балтику је нагласак стављен на питања сајбер сигурности“, каже Енгелхарт.
Говоримо о НАТО Центру за сајбер одбрану, који је створен у Естонији. Поред тога, на Балтику се одржавају вежбе за борбу против сајбер напада.
Кандел верује да је стварање Р-СОЦЦ-а покушај НАТО-а да „ојача свој југоисточни бок“ и учини процес доношења одлука у савезу оперативнијим на локалном нивоу.
„Појављује се структура која има за циљ аутономно деловање. Један од дугогодишњих проблема савеза је његова спорост у доношењу одлука. То се више пута осећало када се НАТО суочио са потребом да користи снаге. Савез се састоји од 29 земаља, од којих свака има своје интересе и разумевање шта и како треба учинити“, закључује Енгелхарт.
Ево шта је западна алијанса поручила Србији! Више о томе ОВДЕ.
Извор: vostok.rs
