Пише: Ибрахим Ал Мараши
Иако су медији и различити аналитичари нагласили важност таквог развоја, Ал Багдадијева смрт неће утицати на способност ИД да делује као децентрализирана терористичка група у ближој будућности. Вође претходних инкарнација ИД убијене су 2006. и 2010. у Ираку, па ипак се та група поново појављивала.
Дан након Ал Багдадијеве смрти ИД изгледа предодређен за повратак. Док Трамп тријумфално слави ПР победу у време кад је суочен с опозивом, његове спољњополитичке одлуке у Сирији вероватно ће довести до регрупирања и поновног појављивања ИД.
Настанак 'халифе'
Абу Бакр Ал Багдади, чије је право име Ибрахим Авад Ал Бадри Ал Самараи, рођен је 1971. у Самари, 130 км северно од Багдада. Говоре да је његов отац био имам у локалној џамији. Током година "верске кампање" Садама Хусеина након Заливског рата 1991, периода у којем је ирачка држава промовирала већу улогу ислама у јавној домени, Ал Багдади је студирао на Исламском универзитету Ирака у Багдаду.
На студију је упознат с писањима Муслиманске браће, али је с временом почео да нагиње ка селефизму. Након америчке инвазије на Ирак 2003. ухапшен је, наводно, док је био у посети пријатељу повезаном с Ал Каидом у Ираку.
Док је био затворен у кампу Бука, затвору у пустињи близу ирачко-кувајтске границе, предводио је молитве и држао проповеди петком. Такођер је дошао у контакт с Хајијем Бакром, што је псеудоним Самира Ал Калифавија, бившег обавештајца Бата. Ал Багдади им се приближио и постао посвећен њеном циљу.
Кад је ослобођен 2004, након мање од године у притвору, постао је члан те групе и почео се уздизати кроз редове те организације.
Редослед у Ал Каиди
Седмог јуна 2006. вођа Ал Каиде Абу Мусаб Ал Заркави, Јорданац, убијен је у ваздушном нападу на мало село 60 км северно од Багдада. Наследио га је египатски стручњак за експлозиве Абу Аyб Ал Масри, који је сматрао неопходним да Ирачанин води побуну у Ираку. Промовисао је рођеног Ирачанина и члана Ал Каиде Абу Омара Ал Багдадија као вођу новопроглашене групе Исламска држава Ирак (ИСИ), која је осмишљена као кровна група за ирачке побуњеничке групе.
Абу Бакр је стекао поверење Абу Омара Ал Багдадија и успео се до Већа муџахедина од девет чланова, највишег извршног тела те групе. И Ал Масри и Абу Омар убијени су у априлу 2010. током заједничке операције америчких и ирачких снага близу Тикрита. Хаји Бакр, који је пуштен из кампа Бука и постао шеф војног већа ИСД, подржао је Абу Бакра да постане следећи вођа због његових верских заслуга; Веће се сложило.
Био је то гладак прелаз и Ал Багдади је успео да поново изградити ИСИ, који је био на ивици пораза са само шачицом следбеника који су остали унутар редова групе. У 2019. његов наследник могао би направити исто упркос ослабљеном стању у ком је ИД тренутно.
Багдадијеви усп еси
Највећи Багдадијев успех је постизање велике религијске победе коју други побуњеници нису успели постићи: проглашење калифата над територијом под пуном физичком контролом.
Ни Странка ослобођења (Хизбут-тахрир), панисламистички покрет основан у Јерусалиму 1953, ни Ал Каида Осаме бин Ладена нису биле у стању постићи свој проглашени циљ успостављања калифата пре њега. Ал-Багхдади је био у стању изградити силу довољно снажну да преузме контролу над великом територијом и прогласити себе калифом, придобивши имагинацију хиљада муслимана који су допутовали у Сирију и Ирак да живе под оним што су сматрали исламском владавином.
Иронично, иако је Трамп тим следбеницима одузео калифу, пружио им је могућност за повратак.
Његова одлука да повуче војне снаге из Сирије, дајући де факто благослов турском упаду у територије које држе сиријски Курди, преусмерила је сигурносне ресурсе из затвора који држе чланове ИД и породице, уз извештаје да је већ дошло до бегова.
Успону Ал Каиде и ИД у Сирији и Ираку претходило је ослобађање бивших побуњеника из затвора. У лето 2011. режим у Дамаску ослободио је различите исламистичке борце које је заробио ранијих година, од којих су се многи борили у ирачким побунама 2000-тих. То је припремило терен за појаву низа исламистичких оружаних група, укључујући Фронт ал-Нусра као огранак Ал-Каиде.
Две године касније припадници ИД покренули су напад на два ирачка затвора близу Багдада, ослободивши готово 500 заробљених другова. Ти ослобођени затвореници повећали су број заповедника и пешадије, који су били кључни за офанзиву те групе на Мосул готово годину касније.
Док се Трамп може похвалити победом против ИД, тешко да је то одлучујућа победа. Ал Багдади је дао следбеницима ИД опипљиво искуство исламистичке државе успостављене у 21. веку – нешто о чему се раније само расправљало у теорији.
Као резултат, преостали чланови те терористичке организације и њени будући следбеници имају јасну визију циља за који се боре – ускрснуће Багдадијевог калифата, што ће им, имајући на уму нестабилност у регији, остати унутар домета.
Прочитајте ОВДЕ шта је то Трамп најавио да ће открити.
Извор: Ал Џазира Балканс
