- Држава је донела одлуку да формира један батаљон отписаних људи, оних који не постоје... Аркану није самом пало на памет да формира батаљон, да нађе за то 100-200 људи... Држава стоји иза гарде. Међутим, то је прерасло у једну озбиљну војну јединицу - прича Павловић.
Ма какве крађе
Аркана је, каже, упознао јануара 1992, убрзо су се окумили, а касније је постао и потпредседник његове Странке српског јединства и фудбалског клуба Обилић.
- Жељко је од Дафимент банке тражио 28.000 марака за униформе, ципеле, жилете... Тад се код Дафине Милановић, власнице те банке, позвао на мене иако ме није још знао. Чуо је да ће лакше да добије новац ако има моју препоруку, јер сам био пријатељ с Милановићевом. Кад сам чуо шта је урадио, хтео сам да се упознамо - наводи Павловић и додаје:
- Отишао сам у Ердут, где је било седиште гарде, и дао сам им мојих 50.000 марака. Видео сам да не скитниче, не убијају, него се боре за српску земљу. Говорило се тада да Аркан са својим људима ратује с чарапама на глави, да пљачкају, краду замрзиваче, телевизоре... То никакве везе са здравим разумом нема.
Није био цвећка
Павловић каже да је у време рата са Арканом „прошао“ кроз Кривични законик и објаснио му шта је геноцид, шта је ратни злочин против човечности...
- Објаснио сам му шта не сме да се ради на ратишту. Он није био цвећка, доносио је и неке преке одлуке, али није био ни ратни злочинац - тврди он.
Коментаришући спекулације о нетрпељивости између Ражнатовића и генерала Ратка Младића, међу којима је наводно било и физичких обрачуна, Павловић каже да је тачно да се њих двојица нису уважавала. Како открива, једном приликом су Младићеви војници добили батине од Аркана, који о генералу, тврди Павловић, није имао високо мишљење, те је за њега говорио: „Младић је пуцао само на свадбама.“
Павловић на крају отвара и питање Аркановог убиства, доводећи у сумњу званичну верзију.
- Не, нису га убили ови што одговарају. Други су то урадили. Један истражни судија ми је одмах сутрадан после убиства рекао о чему је ту реч. Аркан је смртно рањен у 17.17 часова у „Интерконтиненталу“ 15. јануара 2000. Одмах сам отишао тамо и ту сам видео 15-20 државних аутомобила, које у то време није било шансе да се скупе на једном месту за нешто друго. Мени је све било јасно. Да ли га је убила држава? Могуће да у овом случају има државе.
Одговор Вукчевићу: Жељко би се пре убио него неког издао
Павловић се осврнуо и на интервју коју је недавно за Курир дао бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић. Како каже, Вукчевић није у праву кад каже да је „Аркан био велико зло“ и да би завршио у Хагу или би постао заштићени сведок или сведок-сарадник:
- Дејтонски споразум, којим је окончан рат у Босни, био је у новембру 1995, а Аркан је убијен 2000. Имали су пет година да подигну оптужницу против њега. А нису. А што се тиче приче да би био заштићени сведок или сведок-сарадник, могу само да кажем да би се он пре убио него што би одао неког да извуче своју задњицу.
Тајна хрватске певачице: Дорис лудела за Арканом
Павловић прича да су Аркана жене обожавале деведесетих, а посебно је у њега била заљубљена хрватска певачица Дорис Драговић.
- Жељкова мајка Славка ми је причала да јој је кући долазила Дорис Драговић и молила је да нешто о њој говори Жељку, да нешто учини... Славка јој је тад рекла: „Шта је вама, има четворо деце са Наталијом, не долази у обзир.“ Ишла је Дорис и у Арканову посластичарницу „Ари“, неко је то дојавио Жељковој тадашњој жени Наталији, која је дошла тамо и одвалила му шамар. Иначе, и Наталија и Цеца су божанствене, фантастичне...
Венчање с Цецом
Свадба Аркана и Цеце била је феноменална, каже Павловић док показује фотографије с тог догађаја:
- Нису дошли једно Ивица Дачић из СПС, данашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић и тадашњи шеф Царина Михаљ Кертес, иначе изузетан човек. Ђукановић је у то време био добар с Арканом, а о томе никад касније није причао.
Москва открила своју стратегију за Балкан у 5 тачака. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир
