Уколико нису одустајали од прича, уследиле би отмице, пребијања и убиства новинара и чланова породица, каже капетан Стју Келок, бивши шеф УНМИК-овог одељења за тешке злочине у Приштини.
Он у интервјуу за Удружење новинара Србије (УНС) подсећа да је на Косово и Метохију стигао почетком септембра 2000. године, као истражитељ, а касније је преузео команду над Одељењем за тешке злочине.
- Новинари су јавност информисали, супротно од порука које им је слала ДПК. Претње и застраживања били су први кораци. Уколико новинари нису одустајали, уследиле би отмице, пребијања и убиства њих и чланова њихових породица - прича Келок.
Говорећи о убиству новинара Џемајла Мустафе, Келок каже да верује да стране обавештајне службе знају ко су осумњичени за то.
- И ДПК и Демократски савез Косова (ДСК) имали су људе који су сарађивали са разним обавештајним агенцијама које су биле на супротним странама и то нам је знатно отежавало рад. Спољни актери из САД, Велике Британије, Француске и других држава нису поштовали предност коју је УНМИК полиција имала у кривичним истрагама након престанка акције НАТО у региону. Имао сам информације да је, практично, у сваком случају неко радио за другог, како би испунио његове циљеве - казује Келок.
Искусни истражитељ наводи да је у сваком случају који је имао политичку позадину био под притиском надређених да "буде опрезан".
- То је значило да они све одобре пре него што предузме даље кораке, а добијао сам и јасне налоге да прекинем даљи рад. Зато смо бившег командата ОВК Сабита Геција директно одвели пред међународни суд, како би се они бавили оптужницом против њега и још двојице. Мој командант је након пресуда изречених Гецију и његовим сарадницима изјавио: "Нисмо били сигурни да ли ћемо ти дозволити да настави рад на томе, али на крају су били задовољни исходом, јер је то дало значајан кредибилитет УН-у, а посебно нашој јединици" - рекао је Келок.
Он указује да су "све те истраге утицале и на кредибилитет УН".
- Очекивало се да следимо њихове налоге, какви год они били. Али, тамо смо били да радимо по закону, нисам могао да нарушим своју професионалност и интегритет, а то ме је често доводило у сукоб са политикантима који су имали друге идеје, укључујући Бернара Кушнера, кога сам испраћао са места злочина који је покушавао да искористи - наводи Келок, и истиче:
- Пример који то илуструје било је хапшење Сабита Геција и његове криминалне групе. Када сам хтео да истражим Хашима Тачија, спречен сам од стране УН због чињенице да су му САД одредиле да на крају дође на чело земље.
Келок је реаговао на тврдње некадашњег шефа УНМИК Бернара Кушнера да није знао за нестанке, убиства и друге злочине против цивила, пре свих, Срба.
- Званично изјављујем да је специјални представник генералног секретара УН-а (Бернар Кушнер) био у потпуности упознат са свим криминалним активностима на Косову. Отишао бих корак даље и рекао да је он заправо, на неки начин, имао корист од свог положаја.
На питање да ли се може извући закључак да је унутар УНМИК-а постојало заташкавање злочина, Келок одговара: "Многе земље су имале интересе на Косову, конкретно САД. Изградња кампа Бондстил кроз потписан уговор са Хашимом Тачијем, који у то време није био председник, указивала ми је на то да ће несумњиво то постати. Америчка администрација у време Клинтонових и Олбрајтова су олакшали његов избор за председника".
Капетан Стју Келок један је од најодликованијих канадских полицијских инспектора са више од 36 година искуства у полицијској служби Торонта и оружаним снагама Канаде. Био је шеф УНМИК-овог одељења за тешке злочине у Приштини, од септембра 2000. до јуна 2001. године.
У војној полицији данас је саветник штаба националне одбране у Отави, професор на програму националне безбедности на колеџу "Дарам", консултант за питања безбедности и директор Краљевског канадског војног института.
Шта вето Северној Македонији и Албанији значи за Србију? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
