Покојни М. М. се из Пећи, након погрома 1999. године, доселио у ово крагујевачко насеље, удаљено петнаестак километара од центра града. Живео је сам у објекту од двадесетак квадратних метара, скоро неприметно.

Прве комшије кажу - миран, повучен, и спреман свакоме да помогне. Знао је многе занате, које је у пракси несебично делио с комшијама. Због тога је био и омиљен у својој улици.

- Комшија каквог човек само може да пожели - каже Дикомир Раденковић (69), први сусед покојног М. М. - Непосредно пред немили догађај смо причали о зимници. Ништа није указивало на то да је спреман да, како то народ каже, дигне руку на себе. Чак ме је и тешио када ми је било тешко и када сам имао неке проблеме. Говорио је: "Све је то живот".

Све указује на то да је М. М. пажљиво припремио самоубиство. Поред недавног закупа гробног места, купио је и посмртни сандук, поред кога се обесио, а оставио је и опроштајно писмо са списком особа које могу да присуствују сахрани.

Ближњи одбијају да причају о овом догађају. Кажу да су рођаци расути по централној Србији и да нису били у ситуацији да брину о пензионеру М. М. Скућио се и пензионисао, кажу. Веровало се да је у бољој ситуацији од многих прогнаника.

- Знам да је патио за Косметом. Стално је говорио да жели да се врати у завичај, али то нико није узимао за озбиљно, јер је то својствено многим породицама расељеним из тог краја - каже рођак М. М., који је желео да остане анониман.

- Кад год би се указала прилика, обилазио је завичај. Верујем да га је та туга дотукла.

Познаници тврде да М. М. није имао финансијских проблема, те да им је мотив самоубиства потпуно непознат.

Раздвојена породица

Супруга и ћерка, са двоје малолетне деце, живе у Крагујевцу, јер у кући са једном просторијом није било услова за одгајање малолетне деце.

Многи верују и да је ова чињеница утицала на то да се М. М. одлучи на најгори корак.

Војска Србије ће обновити објекте уништене у НАТО агресији! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости