29-10-2019 18:16 Свет Регион

Председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић је у неколико наврата имала изјаве о томе како је "тешко било бити Хрват" у некадашњој СФРЈ, али чини се да је њена последња изјава коју је дала током боравка у Вашингтону изазвала највише коментара.

Колинда Грабар Китаревић (Фото: Јутјуб)

Наиме, хрватска председница је током боравка у Америци, где је као бивши стипендиста Фулбрајта, примила награду за животно дело, током говора опет говорила о тешком одрастању у Југуславији, тачније, како је рекла, "са погрешне стране жељезне завјесе", наводећи да је сањала о другим местима где су људи имали право на слободу говора, на изражавају својих уверења, а све то без страха од прогањања.

Ова њена изјава је подстакла више јавних личности из Хрватске да јој се обрате, укључујући и Инес Стрења Линић, посланицу из ријечког сабора, која је на свом Фејсбук профилу објавила слику из 1979. године, на којој се као девојчица сликала са Мајком Терезом. Како је у једном делу статуса написала, запитала се да ли су Грабар Китаровићева и она живеле у истој земљи, те и да ли је родно место председнице Хрватске било толико удаљено од ријечког корзоа.

"Можда нас две нисмо живеле у истој земљи"

- Јер мада сам старија пуне 3 године, јела сам разне врсте јогурта, ишла редовно на веронауку и путовала без проблема, редовно у Трст, у пар наврата и даље. Славила Божић и све празнике редом, глумила наравно за полноћку и дан-данас се дружим с тим "клинцима" из Кресникове. Родитељи ми нису били чланови СКЈ и обзиром да су били радници, нису ми могли омогућити да завршим средњу школу у Лос Аламосу јер је то ипак било за оне дубљег џепа. А осим завеса које смо куповали редовно у Трсту, за "Жељезне" нисам знала нити се иза ње "скривала". Онда је дошао рат. Нисам ни стигла до Фулбрајтове стипендије, верујем да је заслужена, имала сам друге приоритете у животу. Наравно не да носим пушку, већ да будем с нашим момцима који се храбро боре и маштају тамо горе у Лици о сунцем окупаној Ријеци и неким драгим људима који их чекају кући. Бити лекар тада са њима највећа је привилегија коју може млади лекар да има у свом животу. Искрено. И сад се питам да ли смо нас две збиља живеле у истој земљи? И да ли је баш толико далеко то Јелење од ријечког Корза?

Моја фотка из тог времена, 1979. ( ја, друга сдесна). НК Ријеку нећу вам ни споменут. Верујем да вам је све јасно - написала је она.

Подсетимо, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, већ је у неколико наврата причала о томе колико је тешко било бити Хрват, те и католик у СФРЈ, а као можда највећи проблем навела је да током одрастања није имала неки избор јогурта, иако је у то време Југославија имала на десетине млекара које су пласирале своје производе на тлу некафашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

У недељи иза нас, многи су имали реплике на изјаве хрватске председнице, па и њена мајка, Дубравка Грабор, која се у интервјуу за Н1 осврнула на говор њене ћерке током премијере филма о некадашњем легендарном капитену Хајдука из Сплита, Ивану Гудељу.

- Фудбал осамдесетих година и пре тога није био само фудбал, био је израз националне припадности. Па сам тако ја, надам се да ми неће замерити неки, навијала и за Хајдук и за Динамо. Волела бих кад би то заједништво југа и севера поновно прорадило. Као Ријечанка сам одлазила на утакмице Ријеке, али наша Ријека је тада била некакав резервни клуб за Партизан и Црвену Звезду и домаћи играчи који су били добри и квалитетни одлазили су у Хајдук, нешто мало у Динамо. Динамо и Хајдук били су толико близу мом срцу. Фудбал је за нас који смо волели Хрватску био пуно, пуно више од фудбала. Значио је народно заједништво. Био је оно што је повезивало све од југа до севера - рекла је она том приликм и поприличо уздрмала хрватску јавност, као уосталом градске, те и фудбалске функционере у НК Ријеци, те и саме навијаче.

Када су новинари питали њену мајку да прокоментарише ту изјаву, она је покушала да оправда ћерку, учинивши то на веома чудан начин.

- Ја мислим да Ријека ионако мало гласа за њу. Ријека је мултинационална, више је, нећу рећи чија, али добро је, остали смо живи и по пореклу имовине и свачему - казала је Дубравка Грабар, која је у неколико наврата истицала да је добро да су она и њени остали живи, те и да је данашња председница Хрватске у Америку отишла посредством размене ученика, те и да ју је она терала (Колинду) да боље и даље види.