ЕУ је, сматра Мирел, потребно и ново политичко ангажовање у региону исказано кроз именовање специјалног изасланика за Западни Балкан који би активно радио на проблематичним питањима и решавању спорова.
Подсећајући да је самит ЕУ у Солуну 2003. отворио европску перспективу Западном Балкану и да тада понуђена агенда тешко да је завршена до данас, Мирел указује да су земље региона доживеле забрињавајућу демократску регресију у озбиљној демографској и економској ситуацији и у рукама сила које се поново појављују, као и да су поделе у региону још дубоке а помирење слаби.
С обзиром на крхку стабилност у тим земљама, о којој сада брину треће стране, време је за нови приступ, наводи Мирел у документу "ЕУ-Западни Балкан: за ревидирани оквир за преговоре о чланству" који је објавила Фондација "Роберт Шуман".
- За сигурност Европе је од кључног значаја ново економско и политичко агажовање, укључујући отварање преговора о чланству у ЕУ са Албанијом и Северном Македонијом, али на бази новог оквира - написао је Мирел, преноси EurActiv.rs
Први одговор од Солуна на "спољне" интересе понудила је немачка канцеларка Ангела Меркел. Она је у августу 2014. позвала лидере са Западног Балкана, Аустрије, Француске, Италије и Британије на састанак који је постао Берлински процес и годишњи самит.
Био је то добродошао самит да се охрабре лидери из региона да помире разлике, унапреде владавину права и развију пројекте повезивања (цоннецтивитy) у саобраћају и енергетици уз финансијску подршку ЕУ.
Завршна декларација садржала је посвећеност демократији и сарадњи, што је понављано на сваком следећем самиту у оквиру Берлинског процеса, у Бечу, Паризу, Трсту, Лондону и Познању.
Самит у Софији
Према Миреловим речима, самит ЕУ-Балкан у мају 2018. у Софији означио је ново ангажовање целе Уније у региону уз шест иницијатива у областима владавине права, безбедности, добросуседских односа и помирења, економског и дигиталног развоја и повезивања.
Међутим, преговарачки процес је у застоју због недостатка реформи и Црна Гора је од 2012. отворила 32 поглавља али је затворила само три док је Србија од 2014. отворила 17 а затворила два.
Ипак, ЕУ не треба да одустане од обећања да ће интегрисати Западни Балкан, нити може да буде задовољна опасним статус кво стањем, сматра Мирел који и предлаже основе новог приступа ЕУ региону.
Он предлаже да Западни Балкан добије приступ структурним фондовима 2021. у висини нпр. 20% суме коју би му омогућило чланство у ЕУ а с обзиром на то да су овим земљама потребне велике инвестиције које им "случајно" нуди Кина.
Линеарно повећање помоћи
Мирел као пример наводи Бугарску која ће, са популацијом као што је има Србија, између 2014. и 2020. примити од ЕУ 11,7 милијарди евра док ће Србија добити само 1,5 милијарди ИПА фондова.
Истовремено се Мирел, који је на челу Директората за проширење био од 2001. до 2013, залаже за линерано повећање финансијске подршке које ће, поред осталог, смањити проблеме са апсорбовањем милијарди евра једном када земље региона буду чланице ЕУ.
Он указује и на значај условљавања - плаћања и посебно повећање алокација морају да буду повезани са реформама по принципу "више за више".
Тај принцип треба да важи за реформе ради подршке владавини права, транспарентности јавних набавки и функционисања регионалне економске зоне. "Више за више" треба да се односи и на решавање билатералних спорова.
Мирел предлаже и да управљање фондовима буде по прописима за надзор сличним за ИПА а не за структурне фондове како би се спречили случајеви корупције и злоупотребе, као и да вишегодишњи буџет ЕУ за 2021-2027. буде измењен тако да повећање средстава дође из дела за Турску који је превелики за земљу чији су преговори са ЕУ де факто замрзнути.
Коначно, треба предложити измену правила за учешће на конкурсима за структурне фондове тако да на крају не испадне да европски порески обвезници финансирају пројекат иза кога стоје кинеске компаније које су по природи финансијски најповољнији понуђачи.
Према Миреловом мишљењу, од кључног значаја треба да буде и ново политичко ангажовање у региону које, поред осталог, значи и именовање специјалног изасланика за Балкан у оквиру службе Високог представника/потпредседника Комисије.
Специјални изасланик за регион
То би требало да буде особа која познаје регион и његове лидере и која би била директно одговорна за дијалог Косово-Србија као активно ангажовани посредник.
Његов приоритет била би и Босна и Херцеговина. Такође би интервенисао у тешким ситуацијама, било билатералним (гранични спорови, права мањина), било националним (бојкот парламента).
Мирел, данас предавач на престижном париском факултету политичких наука, пише и да је веома тешко наћи баланс између политичке прилике и реалности на пољу између "штапа и шаргарепе" а доказ за то је превремено придруживање Бугарске и Румуније.
Према његовим речима, део новог приступа према региону треба да буде и преговарачки процес у две фазе. Прва фаза била би затворена усвајањем обавеза у области унутрашњег тржишта, чиме би се земља кандидат нашла у положају који имају чланице Европског економског простора, а друга усвајањем осталих политика уз период посматрања који би трајао колико буде потребно.
"Чланице друге класе"
Мирел је навео и да би такав приступ вероватно изазвао критике у делу земаља кандидата које би страховале од тога да буду чланице "друге класе". Међутим, приступ структурним фондовима био би доказ посвећености ЕУ и, уз реформе, дао процесу кредбилитет, логику и транспарентност.
- Обновљени оквир преговора допринео би усвајању неопходних реформи истовремено омогућавајући Унији да се припреми за нове чланице а грађанима ЕУ прилику да их постепено прихвате - закључио је Мирел.
Ово је пет тачака које је Курти смислио за преговарање са Београдом!Више о томе ОВДЕ.
Извор: euractiv.rs
