"Верни великим идејама и заветима наших предака, градимо нову етапу наших односа заснованих на стратешком партнерству наших држава", поручио је Дацичх отварајући скуп "Српско-руски односи у епохи крупних политичких промена (крај 18 - 20. века)" у САНУ.
Дачић је навео да Србија и Русија имају вишевековне чврсто утемељене и пријатељске односе, које су у 20. веку, у два светска рата, додатно учврстили међусобна подршка и борба на истим странама, уз огромне људске и материјалне губитке.
"Прошле године смо прославили 180. годишњицу успостављања дипломатских односа. Историја наших односа не заборавља давно развијене и духовно блиске везе, које су одувек подразумевале постојање спремности да једни другима помогнемо у временима када је било најтеже", рекао је Дачић.
Како је навео, период од краја 18. до краја 20. века представља изузетно динамично историјско раздобље препуно крупних политичких, социјалних, културних и геополитичких промена.
То је, подвукао је, уједно и епоха обнове и развоја српске државности, а у том процесу је Русија, са подршком коју је увек пружала, одиграла веома значајну улогу.
"Наше државе и припадници српског народа су са своје стране, у тешким тренуцима за Русију, којих је такође било у датом периоду, дали свој допринос и пружали помоћ братској земљи", рекао је Дачић.
Шеф српске дипломатије је истакао да је 90-тих година прошлог века, веома тешких за српски народ, протканих ратовима и санкцијама, руски народ пружао подршку и солидарисао се са нама, а од почетка овог века са јачањем руске државе, та подршка је дошла до пуног изражаја.
"Поводом НАТО агресије против СРЈ, која се десила на измаку 20. века, Русија се солидарисала са српским народом и одлучно осудила тај акт, називајући је операцијом против суверене државе", рекао је Дачић и додао да је сигуран да не би било НАТО агресија да је Русија тада била снажнија и да је Владимир Путин био на њеном челу.
Дачић је подсетио да су се Срби и Руси у Другом светском рату борили на истој страни и да Срби велику захвалност дугују руским војницима са којима су заједно ослобађали земљу.
"Ускоро ћемо обележити 75. годишњицу ослобођења Београда, 20. октобра 1944. године, коју ћемо прославити заједно са нашим руским пријатељима и савезницима у борби против фашизма, а посебну част нам представља долазак на прославу руског премијера Дмитрија Медведева", нагласио је Дачић.
Како је рекао, након Другог светског рата, чак и у време идеолошких размимоилажења, блискост и подршка два народа остали су нераскидиви.
Дачић је подсетио на солидарност и братску подршку Русије, на челу са Николајем Романовим, почетком 20. века, који је стао у одбрану српског народа у једном од најтежих тренутака у својој историји - када је 1914. године Аустроугарска напала Србију и када је Русија ушла у рат.
Одлучан захтев руског цара савезницима да се након повлачења преко Албаније српска војска превезе до Грчке је допринео спашавању великог броја изнемоглих и рањених српских војника, додао је Дачић.
Такође, указао је да је након Октобарске револуције 1917. године и грађанског рата, Србија прихватила на десетине хиљада руских емиграната који су значајно допринели развоју српске привреде, науке, културе и уметности.
Посебно место, истакао је Дачић, заузима архитекта Николај Краснов чије је једно од најзначајнијих дела и зграда у којој је данас смештено српско Министарство спољних послова, уз владику Антонија Храповицког, византолога Георгија Острогорског, балерину Нину Кирсанову...
Дачић је такође указао да је Русија преузела на себе значајну улогу у опстајању српског народа и културе и после две велике сеобе Срба у 17. и 18. веку.
Подсетио је да се још у време цара Петра Великог, један део Срба населио у Русији, међу којима је био и Слава Владиславић Рагузински, дипломата у служби Петра Великог. Дачић је навео и да је сеоба Срба у Царску Русију је отворила врата за српске исељенике међу којима су многи оставили неизбрисив траг у руској историји, а већина њих је учествовала у Отаџбинском рату 1812. године који је био судбоносан за Русију и у Бородинској бици, у којој су руске царске снаге поразиле Наполеонову војску.
Додао је да је Русија одиграла велику улогу почетком 19. века у процесу ослобођења од турске власти и обнављању српске државе, помагала у учвршћивању резултата Првог и Другог српског устанка.
"Време изградње српске државности тадашње српске кнежевине поклопило се са отварањем руског конзулата у Србији, 1838. године, које је представљао обнављање веза између два народа и две државе у пуном капацитету", рекао је Дачић.
Додао је да је у време Велике источне кризе (1875-1878), Русија, у складу са својим интересима, подржала ослободилачке тежње српског народа и војнички и материјално помагала српски народ током ослободилачких ратова, а руски добровољци су своје животе уградили у темеље нове српске слободе, међу којима и чувени пуковник Николај Рајевски.
Дачић је додао и да је у априлу ове године боравио у Москви, где је обележено 140. година од отварања Посланства Кнежевине Србије у Санкт Петербургу, које је дошло у једном од преломних тренутака у историји српске дипломатије, након стицања државне независности на Берлинском конгресу.
Прочитајте ОВДЕ о чему ће бити речи на састанку тзв. Вишеградске групе.
Извор: Танјуг
