Астролог открива прави Брозов идентитет?!

Једну од најзанимљивијих теорија изнео је наш чувени публициста Милан Видојевић који каже да је његово истраживање почело после сусрета са Титовим астрологом.

"Нећу да кажем његово име јер је он данас професор универзитета. Тада је био талентовани студент кога је тадашњи ДБ ошацовао да се бави нечим необичним за наше прилике. Он је иначе Србин, живео је у Сарајеву. ДБ га је једно лето одвео у Бугојно у ловачки дворац где је срео Тита", почиње своју причу Видојевић.

Како каже Тито тобож није хтео да се њему ради хороскоп, јер свој живот зна.

"Броз је реко младићу да овај покуша да види да ли у тој астрологији може да пронађе шта је било са његовим пријатељима из младалачких дана који су нестали. Ето он као нема другог начина да их нађе него да пита астролога.

Добио је три датума, од којих је један 25. мај 1892. А ова два датума су датуми његових пријатеља из радничког покрета из Аустрије. Добио је рок од месец дана. Био је шокиран када је видео да личност рођена 25. маја 1892. године у Кумровецу нема никакву животну историју вредну помена. Али зато је видео да датум једног од ове двојице Аустријанаца приказује животну историју какву је имао управо Тито", прича Видојевић и наставља:

"Датум рођења 16. фебруар 1892. године Беч, у 8:48 ујутру. Овај студент је био шокиран јер је почео да се плаши за себе и како да ту причу сервира Титу а да не угрози себе. Када се поново срео са Титом и хтео да прича о 25. мају он је рекао да то прескочи јер "он зна које" него да он њему исприча за његовог бечлију".

Видојевић каже како му је тај астролог рекао да се у тренутку сетио како да целу причу исприча Титу.

"Рекао је Титу да је тај његов "пријатељ" један од највећих светских научних умова. Дакле да тај тобож непознати радник из Беча постаје један од највећих научника епохе. Ја сам то причао - причао сам му његов живот али не кроз политику него кроз науку. Посматрао је Титову реакцију који је све време био и више него задовољан. На крају је Тито који је у то време имао 75-76 година. И он је питао тог студента да ли се ту види колико ће тај "његов пријатељ" још да живи. У бљеску луцидности је рекао - видим да ће живети 100 година.

- Шта кажеш? – упитао је Тито.

То је био такав преображај, такво озарење. Био је фасциниран податком да ће живети 100 година. Награђен је за то што је радио. Дошао је генерал, Титов ађутант, и рекао - студент, пита те маршал шта хоћеш. Рекао им је да жели књиге. одвели су га у библиотеку где је испразнио полице књига", рекао је Видојевић.

Према његовим речима тада је схватио да овом темом мора да се позабавим.

"Видео сам Титову праву крштеницу. Ту пише да му је мајка Марија а да није познато ко му је отац. За прецизну Аустроугарску бирократију 19. века било је немогуће да такав податак не постоји. Била је то педантна полицијска држава. Прави извор мог сазнања је једно езотеријско друштво које нису масони које је имало праве податке о одређеним темама. И неке њихове архиве су ми предочене. Ту сам прочитао ко је био Франц Јозеф Хабзбург унд Лорен. Тито кога ми знамо је ванбрачни син Фрање Јосифа и пољске грофице Марије Собјеске. Као дете је дат на усвојење у једну пољску-јеврејску породицу", каже он.

На питање зашто је баш 4. мај узет као датум Титове смрти Видојевић истиче:

"То је илуминатски празник - Дан милосрђа. Тада масони и виши илуминати чине добра дела, помажу удовицама, помажу сиротињи... Тито је заправо умро у фебруару. Тито је римски цар. Хабзбурговци вуку порекло по мушкој линији од Христа. И они јесу заиста владари света. Ото фон Хабзбург има титулу краља Јерусалима".

Ванбрачни син Винстона Черчила?

Једна од бизарних теорија која се појавила је и та да је Тито ванбрачни син некадашњег премијера Велике Британије Винстона Черчила.

Историчар Дејан Ристић каже да у томе нема истине и да се ради само о миту.

"Тито и Черчил су се у различитим контекстима нашли у митској вези. Најпре, постоји мит по којем је Черчил ванбрачни син краља Милана, а Тито пак ванбрачни син Винстона Черчила. Ипак, најпознатији мит, који на веома симпатичан, али потпуно нетачан начин покушава да докаже како је Черчил "мрзео" Србе, односи се на легенду по којој је Војислав Танкосић 1910. године својски измлатио Черчила усред Београда и то ништа мање него у једној од престоничких кафана, а била је то чувена "Грчка краљица". Нити је Танкосић тукао млађаног Черчила, а нити је овај мрзео Србе, но то је само још једна у низу урбаних легенди, односно савремених митова који на необичан начин повезују краља Милана, Винстона Черчила, Јосипа Броза Тита и Војислава Танкосића."

Титова црна ташна

Један од људи из окружења Јосипа Броза, који је посумњао и касније тврдио да има доказе да Тито није особа за коју се представљао, је његов лични лекар др Александар Матуновић.

Он је маршала лечио од 1975. до 1979, односно готово до смрти. Он је написао да "Нађени извештај иде у прилог изнетој сумњи, односно мишљењу да Тито није Јосип Фрањо Броз из Кумровца, већ да се иза тога имена крије друга особа".

"Тито је имао малу акт-торбицу, чини ми се од змијске коже. Увек ју је носио са собом. Садржај торбице, поред кључа, био је осигуран и малим катанцем. У два наврата - улазећи у његове просторије, затекао сам га да претура по торбици. Оба пута је леђима био окренут вратима, а торбица му је била у крилу. Када бих ушао, торбицу је брзо затварао. Деловао је као човек који је ухваћен у недозвољеној радњи. По томе сам знао да се у торбици налазе неке за њега значајне ствари.

После његове смрти распитивао сам се код чланова комисије за сређивање Титове оставштине шта су пронашли у тој торбици. Један од чланова комисије, Звонко Костић, рекао ми је да, поред златног накита, пронашли умрлицу Даворјанке - Зденке Пауновић, од 1. маја 1945. године, извод из матичне књиге венчаних са Јованком Будисављевић, 1952. године, слику Пелагије Белоусове.

Ту је била и копија извештаја аустроугарског Министарства рата, од јесени 1915. године, у којој се налази списак аустријских официра, подофицира и војника који су погинули у време битке у Галицији. У списку се налазило и име каплара Јосипа Фрање Броза.

Нађени извештај иде у прилог сумњи, односно мишљењу да Тито није Јосип Фрањо Броз из Кумровца, већ да се иза тога имена крије друга особа".

Јошка Броз о Титовој сахрани

Да нема места за било каква нагађања и теорије завере посведочио је Титов унук Јошка Броз.

"Те приче да он није сахрањен у Кући цвећа и да није умро 4. маја већ два месеца раније су глупости", рекао је Јошка.

"Деда је умро тог јутра, 4. маја умро. Трећег маја увече су му прорадили очни капци. Почели су да се померају. Питао сам докторе шта то значи и објаснили су ми да су то задњи трзаји. И сутрадан ујутру је умро. Немој да ми сад неко прича некле глупости.

Што се сахране тиче... Тито је убачен у метални сандук који је заварен. А онда онај начелник некадашњег ДБ, оно ђупре, прича како је ту стављен песак, како је народ преварен. Нисам се одвајао од тог ковчега до сахране. Кад је завршен први део сахране није била стављена она стена... После је ноћу у два ујутру дошла дизалица и ту стену од девет тона ставила и ја сам тек онда отишао кући.

Зашто не пусте мртвог човека на миру. Нема дана да га неко не спомене."

О томе зашто нема петокраке на Титовом гробу, Јошка Броз каже:

Кад смо 1979, после посете Куби, на тераси Куће цвећа стајали Љубичић, Тито, ја и још неко, онда је деда питао - Шта оно градите тамо?

- Музеј, рекао је Љубичић.

- Маузолеј?

- Не, не друже председниче, правимо музеј.

- Ја желим овде да будем сахрањен, рекао му је Тито.

А звезда петокрака није стављена јер у првом том делу сахране је направљена то што је изгледало као кутија шибица... И то се тако затварало. Да су ставили звезду она никад не би изгледала ко права звезда, јер због тих шина то не би изгледало како треба...

И деда није био масон, то су глупости.

Тито стварно није био масон?!

Да Јошка Броз говори истину потрвдила је и Велика Ложа Британске Колумбије и Јукона из Канаде на свом званичном сајту где тврде да Тито није био масон.

"Члан Црвене Интернационалне гарде после Октобарске револуције Јосип Броз Тито је постао члан Коминтерне 1934. да би га потом Стаљин избацио 1948. Током Другог светског рата водио је најмоћнији покрет отпора у Европи, да би 7. марта 1945 успоставио прву комунистичку владу у тадашњој Југославији", кажу они.

Према њиховим речима Тито је иза себе оставио мешовито наслеђе.

"С једне стране био је критикован као ауторитативан владар док је с друге стране био упамћен и препознат као неко ко је инсистирао да сви народи Југосолавије имају загарантована једнака права. Имао је водећу улогу у покрету Несврстаних а у СФРЈ је остао на власти све до своје смрти 1980. године", истичу у овој Великој ложи.

Они напомињу да теорије завере тврде да је Тито 1926. постао члан масонске ложе "Либертас" у Напуљу у Италији. Ипак како тврде, реалност је другачија.

"Тито је у ствари радио као агитатор Комунистичке партије у бродоградилишту у Краљевици на јадранској обали Хрватске од 21. септембра 1925. до 2. октобра 1926. када је прешао у ливницу у близини Београда. Нема никаквих доказа да је путовао у Напуљу у то време", кажу из Велике ложе Британске Колумбије и Јукона из Канаде.

Истичу да је на почетку Другог светског рата постојало је 27 ложа са 2.500 чланова у Југославији.

"Слободни зидари су били забрањивани под нацистима што су исто доживели и касније под Титовом влашћу иако непотврђени извори тврде да су многи комунистички лидери били предратни масони. Дакле, када се све узме у обзир - однос комуниста према масонима, Титова забрана ложа, као и нерегуларан статус италијанске масонерије у то време, нема разлога да се верује да је Јосип Броз Тито био масон", заклучили су они.

Да ли је имао двојника?

Рајко Рађеновић, члан обезбеђења Јосипа Броза Тита, испричао је како је у шетњи срео атентаторе који су кренули да убију маршала, зашто је један од атентатора на Броза одустао иако је би на само метар од њега и да ли је Броз имао двојника.

Срео сам Николу Кавају и Бошка Радоњића у Вашингтону 1978. када су кренули да убију Тита. Док је Тито био код Картера колеге и ја смо шетали и тада смо прошли поред групе четника испред Беле куће. А било је ту и око 200 усташких емиграната. Тада смо колеге и ја срели Кавају и Радоњића. Они су нас препознали. Прошли смо једни мимо других. После смо то јавили нашем штабу.

Нико колико је мени познато за време Титовог живота није пуцао на њега.

Један тврди да је било 57 планираних од којих су четири баш покушали да спроведу до краја - један је Дрвар, онда оно са трамвајом, у Дубровнику и четврти када су руски лекари хтели да убију Броза.

Ја сам дошао до података да је било 85 покушаја атентата на Тита.

Неколико њих се хвале да су били Титови двојници али мени то није познато а био сам у свим акцијама. Посбено овде у земљи.

Иначе, атентатор који се највише примакао Титу је то урадио на тридесетогодишњицу од Другог заседања АВНОЈ-а. Тај један од усташких емиграната био је непосредно у маси. Био је на метар од Тита. Имао је пиштољ код себе али се уплашио од обезбеђења и масе људи.

Прочитајте ОВДЕ како је Матија Бећковић одговорио припадницима “Младе Војводине”.

Извор: Курир