Анонимни узбуњивач, за кога се испоставило да је званичник америчке Централне обавештајне агенције, поднео је пријаву против Трампа, са тврдњом да је злоупотребио своју функцију покушајем да „страну земљу приволи да се умеша“ у председничке изборе у САД идуће године.
И то тако што је од председника Украјине Владимира Зеленског у телефонском разговору 25. јула затражио да истражи улогу коју је крајем 2015. и почетком 2016. године тадашњи потпредседник САД и водећи међу председничким кандидатима демократа Џозеф Бајден имао у смењивању украјинског тужиоца Виктора Шокина — који је истраживао пословање компаније „Буризма“, у чијем је борду директора седео Џозефов син Хантер Бајден, уз плату од 50.000 долара месечно.
Ова пријава „узбуњивача“ из ЦИА послужила је демократама да прошле недеље покрену процедуру импичмента — опозива Доналда Трампа са председничке функције. Читава ствар је у јавност лансирана преко „Вашингтон поста“, листа у власништву Џефа Безоса, који је, преко своје компаније „Амазон“, са ЦИА повезан уговором вредним 600 милиона долара.
Трамп, са своје стране, узвраћа: „Што више сазнајем, долазим до закључка да ово што се сада догађа није импичмент, већ пуч, чији је циљ да се народу одузму његова моћ, његови гласови (...) и богомдана права грађана Сједињених Америчких Држава“.
Штавише, додаће Трамп, „као председник Сједињених Држава имам апсолутно право, можда чак и дужност, да истражим корупцију, што укључује и позиве другим државама да нам помогну“. А међу државама чију је помоћ у истрази корупције Бајденових Трамп и јавно затражио, поред Украјине, јесте и Кина, у којој је Хантер Бајден 2013. године покренуо инвестициони фонд, само 10 дана пошто ју је посетио у склопу званичне делегације коју је предводио његов отац Џозеф, тадашњи потпредседник САД...
Шта се то догађа у Вашингтону? Да ли је у току процедура импичмента, или покушај пуча? Да ли је Трамп уцењивао Зеленског, или су Бајденови корумпирани до сржи? И како ће све ово утицати на узаврелу политичку атмосферу у Америци, уочи председничких избора идуће године?
Ово су питања о којима су разговарали политиколог Александар Павић и дипломата Зоран Миливојевић.
„Ово јесте пуч, који траје још од Трамповог избора за председника. Још од тада Демократска партија и читав либерални естаблишмент, потпомогнути многим неоконзервативцима, заједно са медијским естаблишментом и ’дубоком државом‘, покушавају да оспоре Трампов избор“, каже Александар Павић и подсећа да је Трампов први саветник за националну безбедност Мајкл Флин био принуђен да поднесе оставку, „па је лансирана истрага наводног руског мешања, коју је две године водио специјални тужилац Роберт Малер и која није дала прижељкивани резултат, да би сада била измишљена ова афера око разговора Трампа и Зеленског“.
Притом, указује Павић, „сада се не користе процедуре које су коришћене у случајевима опозива Била Клинтона и Ричарда Никсона, чиме је Трамп ускраћен за могућност испитивања сведока оптужбе и извођења сведока одбране, укратко — одузима му се могућност да се брани“, што додатно учвршћује утисак да је збиља реч о својеврсном пучу, који се спроводи злоупотребом институција система.
„Ово је последњи озбиљан покушај да се Трамп склони пре избора и да се предупреди могућност да он добије други мандат, како би се структура, која је његовим избором изгубила позиције, вратила на политичку сцену и наставила да води политику какву су водиле претходне три администрације“, сматра Зоран Миливојевић, напомињући да „епизода око Џозефа Бајдена јако добро показује у каквом се стању налази Демократска партија — било би потпуно природно да она буде заинтересована за истрагу корупције, чак и ако то укључује њеног кандидата. Наравно, ако су демократе заиста оно за шта се представљају, и у Америци и у свету“.
Иако је случај Џозефа Бајдена истурен у први план, објављени транскрипт „спорног“ разговора Трампа и Зеленског показује да је амерички председник имао још један захтев — осим Бајдена, амерички председник тражио је да Украјина истражи и улогу коју је Украјина имала у „Рашагејту“, афери у којој је требало доказати умешаност Владимира Путина у Трампов избор, а све је више доказа да су у креирању те афере, преко Украјине, учествовале и обавештајне и параобавештајне структуре из САД, Велике Британије, Аустралије...
С тим у вези „Вашингтон пост“ открива да је државни тужилац САД Вилијем Бар убрзао истрагу против ЦИА и ФБИ, поводом прислушкивања Трампове председничке кампање 2016. године, а „Вол стрит џорнал“ у једном коментару тврди да „демократе желе да спрече Бара да истражи оно што се догодило 2016. године“...
„Трамп је у том разговору са Зеленским споменуо и чувени компјутерски сервер, с кога су скинути документи Демократске партије, који су завршили на ’Викиликсу‘, коме ФБИ није имао приступ, већ га је вештачила фирма ’Краудстрајк‘, на чијем су челу украјински бизнисмени“, објашњава Александар Павић и додаје: „Непристрасно вештачење би показало да тај сервер уопште није био хакован, него да су подаци са њега били скинути физичким путем, што потпуно руши званични наратив и разоткрива улогу америчких обавештајних и безбедносних служби у минирању Трампове кампање 2016. године. Управо због овог Трамповог захтева Зеленском, а не због Бајдена, сада се упалила црвена лампица код свих ових структура у америчкој обавештајној заједници. Овом афером они покушавају да скрену пажњу са сопствених махинација у вези са изборима 2016. године“.
Шта следи?
„Суштинско је питање како ће се завршити прича око импичмента. Демократе сада немају излазну варијанту и морају да иду до краја, јер ће све друго представљати њихов пораз и пре избора“, уверен је Зоран Миливојевић.
„Могуће је да форсирање импичмента представља главну стратегију демократа за предстојеће председничке изборе. Они ће, уз медијску машинерију којом располажу, покушати да криминализују Трампа и без пресуде, што је нама добро познат метод, јер, заправо, немају ништа друго да понуде“, додаје Александар Павић.
А ова хаотична ситуација имаће и директних последица на америчку спољну политику у периоду који нам предстоји до новембра идуће године и председничких избора који ће тада бити одржани.
„Спољна политика САД ће до избора остати неконзистентна, као што је била и до сада, будући да је очигледно да се њоме управља из више центара — као што може да се види и из практично истовременог именовања Метјуа Палмера и Ричарда Гренела за специјалне представнике за наш регион, због чега ми сад не знамо са ким треба да разговарамо“, предвиђа Миливојевић.
„У Америци сада не постоји консензус за било какву већу акцију било где у свету. Са друге стране, и пре него што је Трампу положај био овако угрожен, било је ситуација у којима је он био присиљаван на акцију какву није желео, као у Сирији. Нешто слично може да се деси и сада — да елементи дубоке државе, док је пажња усмерена на унутрашњу политичку борбу у САД, изазову неки инцидент негде у свету и да Трамп буде приморан да реагује. А то значи да је унутрашња нестабилност у, и даље, најмоћнијој земљи света, у овом тренутку, изузетно опасна и по светски мир“, закључује у упозоравајућем тону Александар Павић.
Како пише аналитичар Сем Кили, Трампова одлука да не нападне Иран била је паметна и етички исправна, с обзиром на стратешку претњу тоталног рата који је и ограничени напад могао изазвати. Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: rs.sputniknews. com
