Бројке које су они изнели леде крв у жилама. Европски експерти и политиколози упозоравају да се сличне последице бележе и у нашим крајевима које је НАТО 1999. године засипао уранијумским бомбама. А прави "потпис" овог геноцида НАТО, под диригентском палицом САД, тврде, још чека да се у потпуности сагледа.
Јан Валтер, швајцарски аутор и власник блога "Легитим", повлачи апсолутну паралелу између ратова које је Алијанса, после Заливског рата, водила у Србији (1999), Авганистану (од 2001), Ираку (поново 2003), Сомалији, највероватније и у Либији, а напослетку и у Сирији. Са њим се слаже и Герд Шуман, аутор и уредник немачког ТВ канала АРД, који истиче стравичан податак, да нема српске породице која није изгубила најмање једног члана у НАТО бомбардовању 1999. или од последица употребљеног уранијумског наоружања.
Од 1991. до 2003. године на територију Ирака, који је највише контаминиран осиромашеним уранијумом на читавој планети, бачено је око 2.000 тона бомби "филованих" овом муницијом. Број оболелих од малигних болести у провинцији Бабил, јужно од Багдада, "експлодирао" је са 500 случајева забележених 2004. на 9.082, само пет година касније.
Званични НАТО подаци говоре да је, поред касетних бомби, на територију Србије и Црне Горе бачено 15 тона уранијумске муниције, али независни истраживачи тврде да је ових токсичних материја било барем трипут више. Кад се томе дода уранијум, употребљен четири године раније на територији Републике Српске, бројка је још већа.
Количине осиромашеног уранијума бачене на Ирак и наш регион не могу се поредити, али према тврдњама експерата, токсичност му је толико велика да су и најмање дозе зрачења довољне за катастрофалне последице. Према речима швајцарског политиколога Нилса Петера Амицбела, прва жртва рата је, као увек, истина.
- Рат против Србије може да нам послужи као огромно упозорење. Био је локални, ограничени рат, вођен са уништавајућим последицама, без сумње, са циљем десетковања цивилног становништва. Кад се анализира радиоактивни и токсични потенцијал осиромашеног уранијума баченог на Балкану, усред Европе, постаје јасно да број бомби нипошто није главни показатељ злочиначког акта.
Резултати најновије научне студије експерата окупљених око непрофитне организације "Трут-аут" (Истину на видело), објављени у стручном часопису "Загађење животног окружења", односе се на Ирак. Барбара Хуг, психолог који ради у Швајцарској, а која се посветила проучавању прилика у Источној Европи, нарочито бившој Југославији, упозорава да је геноцидни карактер НАТО агресије на наш регион, као и на Ирак, подједнак.
Амерички мировни активиста Дејвид Свансон, аутор многобројних књига, ових дана је објавио стравичне фотографије које му је на располагање ставила др Мозган Савабијесфахани, научница из Мичигена у САД, коаутор ове новообјављене студије. Оне недвосмислено потврђују да осиромашени уранијум доводи до масивног оштећења генетског материјала, при чему се карике ланца ДНК мењају до непрепознатљивости.
Сви примери деце наведени у студији потичу из ирачких села која су била у епицентру америчких, односно НАТО ваздушних напада. Најстравичније малформације присутне су код новорођенчади са југа Ирака, где је концентрација честица радиоактивних тешких метала (била) највећа.
Др Мозган Савабијесфахани констатује да се на тој деци буквално види отисак стопала осиромашеног уранијума.
Према подацима које је изнео нишки адвокат Срђан Алексић, који је званично поднео тужбу против НАТО, између 2000. и 2019. године, од последица дејства осиромашеног уранијума умрло је између 15.000 и 18.000 људи, а око 30.000 их је оболело од рака. Све је дужа листа лекара и научника који тврде да је узрок те високе стопе карцинома управо ово токсично оружје.
- Агресија НАТО на СРЈ догодила се пре две деценије и њен геноцидни карактер и огрешење о основна права народа не може више нико да оспори. Пажња јавности треба да буде непрекидно усмерена на сва места на којима Алијанса данас дејствује оружјем, али и на овом региону Балкана, јер је број оболелих у централној Србији и на Косову у огромном порасту - закључује Барбара Хуг.
Бебе
Филмски аутор Фридер Вагнер, који потписује остварење "Смртоносна празнина", сведочи да је посета универзитетској акушерској клиници у ирачком граду Басри поглед у пакао. Он каже да је видео новорођене бебе које нису припадале људском роду... Имале су монструозне потиљке, читаве грбе коже на леђима у којима су били смештени унутрашњи органи.
Скок од 28 пута
Године 2016. независни истрживачи тестирали су власи косе и зубе деце из села у близини некадашње америчке ваздушне базе Талил у Ираку, недалеко од града Насирије. Пронашли су концентрације осиромашеног уранијума и токсичног торијума које су и до 28 пута биле више него у контролној групи.
Прочитајте ОВДЕ чиме је то ХРТ изненадио.
Извор: novosti. rs
