Велики Б-52Г "стратофортрес" требало је хитно да слети у близини ваздушне војне базе Туле на Гренланду, али је све кренуло по злу. Мисија је почела рутински.
Капетан авиона Б-52Г Џон Хог и његова посада већ су били у сличним мисијама. Полетели су из војне базе у Њујорку и требало је да слете заједно с још 12 авиона. Мисија је имала задатак да, у случају совјетске претње, зауставе могући напад. Лет је био део веће операције.
Хог и његова посада и раније су тренирали овај задатак. У посади је био још један пилот како би се главној екипи дало времена за одмор и спавање током њихове 24-сатне мисије.
Операција "Хромедом" покренута је 1961. године, а велика већина мисија прошла је без инцидената. Пет сати од полетања у мисији током које је требало да надлећу Гренланд, Хог је наредио свом копилоту да се наспава док је други пилот дошао на дужност. Невоље су почеле неколико минута касније.
А онда се спустила температура у кабини, па је посада појачала грејање. Међутим, одједном су осетили мирис дима и избио је пожар. Хог је наредио посади да донесе маске с кисеоником. Ступио је у радио-везу са базом "Тула" и тражио допуштење за хитно слетање. Авион је био у близини, неких 90 миља јужно од базе.
Посада је испразнила све апарате за гашење пожара и дим је наставио да пуни кабину до тачке у којој нико није могао ништа да прочита на инструментима. Хог је схватио да авион не може хитно да слети јер се није ништа видело. Успео је да утврди да је авион био изнад тла, и могао је видети светла базе. Сва посада је искочила из авиона. Шесторица су се сигурн спустила на земљу. Копилот који је отишао да одспава, Ленард Свитенко, умро је од повреда главе које је задобио док је искакао кроз доњи отвор.
Авион је остао у ваздуху и прелетео је још 7,5 миља пре него што се забио у лед. Спасилачке екипе преживеле су пронашле и извукле их из снега јер су се тамо температуре спуштале и до -25 степени.
Ватра се видела миљама далеко. Проблем је био што екипе за претраживање нису могле да лоцирају четири нуклеарне бомбе које су биле у авиону. Цео терет четири водоничне бомбе био је 240 пута јачи од оне која је бачена на Хирошиму.
Да би ствари биле још горе, температура те ноћи пала је на -75 степени. Место несреће отопило је лед и пробило се до воде испод ледене површине, па су четири бомбе потонуле на дно океана. Нивои зрачења на месту несреће су се појачали, а недељу дана касније, 28. јануара, војска је известила да је пронашла све четири нуклеарне бомбе.
Последице су могле бити стравичне јер је врућина услед пожара могла да запали авионско гориво што је даље могло да активира бомбе.
Била је то чиста случајност да је Б-52 ударио у залеђену морску површину. Војска је, упркос временским приликама, санирала радиоактивни материјал.
Данска влада, која надзире Гренланд, изричито је забранила било какво преношење нуклеарног материјала изнад острва и по њему, и то је био једини услов да САД-у допусте изградњу базе.
Данска је била бесна због инцидента. И 50 година касније ББЦ је направио прилог о томе како не постоје докази да су бомбе враћене на сигурно место. Наводи се и да је једна бомба нестала. И америчка и данска влада су оспориле тај извештај. Ова нуклеарна несрећа и међународни инцидент били су заправо неизбежни. Узрок пожара на авиону Б-52 био је грешка посаде која је ставила четири јастука од пене на отвор за грејање. Вентилатор је био у задњем делу авиона у одељку за посаду, испод седишта навигатора. Ужасно је и помислити да су четири јастука од пенастог материјала могла да покрену нуклеарни Армагедон који би окончао цивилизацију.
Северна Кореја прекинула нуклеарне преговоре са САД! Више о томе ОВДЕ.
Извор: еxpress.hr
