Међутим, оно што хоће бити важно, јесте решавање косовског проблема, односно споразум о нормализацији односа Београда и Приштине.
Ово, између осталог, пише у анализи овог европског тинк-тенка, који се бавио приоритетима спољне политике Европске уније до 2024. године. Србија је у том контексту поменута само три пута, Западни Балкан ни толико (једном), а проширење Уније ниједном.
Посебних детаља и разраде за сада нема, већ је посредни само оквиран опис онога шта би ЕУ требало да ради пре свега када је у питању она сама, па и у делу који се односи на нормализацију односа.
Са друге стране, неко ће рећи да има и контрадикторности у самој анализи која, са једне стране хвали Унију када је реч о посредовању у дијалогу, док са друге говори о његовом застоју.
- ЕУ је имала пресудну улогу у посредовању у директним разговорима између Србије и Косова (дијалог под окриљем ЕУ), усмерен на нормализацију односа две стране - пише у документу, у коме се помиње и успех ЕУ када је реч о преговорима о наоружању у Ирану.
Одмах након ове две констатације, иде и опаска: "ови успеси су пре изузетак него правило, а неки ће вероватно бити краткотрајни".
Са друге стране, говори се и о застоју у разговорима између Београда и Приштине који су, према овој анализи успорени од од 2016. године. Такође, пише и да ЕУ није успела да поново покрене преговоре ни после неколико покушаја.
У делу извештаја који се бави "европеизацијом ад хоц коалиција", поново се помиње Србија. Прецизније, говори се о Лисабонском уговору, тачније о томе да је сасвим известан сценарио да ће у наредним годинама нека држава желети да делује и напредује са одабраном групом партнера (држава) у вези са неким питањем и у самој унији али и ван ње.
И у том контексту помиње се дијалог између Београда и Приштине, али и Нормандијски формат, за које се у анализи наводи да су обе ствари показале да читава ЕУ може имати користи када су у питању неформални групни поступци у спољно политичким питањима.
- Обоје су појачали европску спољну политику постижући конкретне резултате - наводи се у тексту.
Када је реч о задацима Уније, према анализи, "главна брига" ЕУ у наредном периоду мора бити преузимање практичних корака ка ефикаснијој и заједничкој спољној и безбедносној политици.
- Промовисање европских интереса и вредности на глобалној сцени и повећање капацитета ЕУ да делује самостално један су од главних приоритета нове стратешке агенде Европског савета за 2019-2024. годину - пише у тексту.
Спољнополитички изазови
Такође, наводи се да иако је листа спољнополитичких изазова ЕУ дугачка, издвајају се четири кључне области "јер потресају саме темеље европске спољне политике".
- У тим областима, Европљани имају само две могућности: колективно оснаживање или аутономни пад - наводи се у анализи према којој су четири главна изазова: заштита мултилатерализма због нарастајућег национализма, подстицај трансатлантских односа, суочавање са растућом моћи Кине и учешће у трци када је реч о новим технологијама и вештачкој интелигенцији.
У анализи коју потписује др Јана Пуглиерин, наводи се да тренутно у оптицају није промена Лисабонског уговора, али и да није вероватно да ће државе чланице показати већу спремност да Бриселу предају већи суверенитет.
- Међутим, постоји неколико добрих начина за даљи развој заједничке спољне и безбедносне политике како би се омогућило ЕУ да се позабави изазовима и ослободи спољнополитички потенцијал ЕУ - пише у тексТу, у коме се наводи да је за џаве чланице и институције важније да говоре једним гласом и да предузимају мере за јачање, а не да "поткопавају" кохезију ЕУ.
Какву политику можемо да очекујемо од Аљбина Куртија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
