Пре неколико дана регијом је одјекнула вест да је српски глумац Бранислав Трифуновић, у једном виду политичког перформанса, на самом крају представе Пад, коју је режирао Кокан Младеновић, поцепао заставу Србије, а затим оптужио властодршце за неморал и криминал.
Познат као особа која се не устручава јавно износити политичке ставове, Трифуновић је стекао репутацију човека који упорно пркоси властима, па се и његов политичко-уметнички протест чинио логичним и разумљивим. Већ дуже време Трифуновић у јавности фигурира као особа која је на челу демонстрација “#1 од 5 милиона”, које се редовно одржавају сваке суботе и којима се ултимативно од власти тражи суочење с акутним политичким проблемима.
Следећи информацију, новинар Ал Џазира Балканс се за коментар обратио Трифуновићу, који је већ у првој реченици изнео информације које су у нескладу с оним што се протеклих дана могло читати у готово свим масовним медијима у регији.
Протести трају, никад неће престати
"Нема никаквог дешавања, све је измишљена прича, представа је ишла како је ишла, Информер је све измислио у вези са цепањем заставе. Ту постоји сцена где дете ту заставу – не ја, да нагласим – него дете које игра у представи, када изгуби оца, исцепа заставу на три дела и обуче се у ту заставу и отпева једну песму. Нема никаве драме, људи су то једноставно измислили."
Циљ тог медијског "спина", даље објашњава Трифуновић, јест скретање пажње јавности са догађаја који се десио пре две године, а о којем је јавност у Србији прве информације добила недавно. Догађај се одвио у потпуној тајности, каже Трифуновић, и на веома специфичном месту – јахти на Црногорском приморју. Још су занимљивији актери тог састанка, а о чему су разговарали може се само нагађати.
"То говори много о медијима. Мислим да је битно то да су могли ово да измисле и нађу домаћег издајника зашто су се пре неки дан појавиле фотографије Беџета Пацолија и Милана Радоичића на јахти. Увек када се неке ствари појаве, они измисле неке друге ствари да једноставно спинују суштину проблема, а суштина је да они крију све своје договоре и дилове и увек мора да се нађе жртвено јагње, и то није ни први, а ни последњи пут да сам ја."
Занимљиво је, каже Трифуновић, описујући понашање медија, да и за протестне шетње има све мање места у новинским извештајима, иако је чињеница да се они редовно одржавају сваке суботе. На питање јесу ли протестне шетње можда ствар друштвене прошлости Србије, одговара: "Није то готово, протести... Ти протести трају и даље, људи шетају сваке суботе, то није заустављено никада. Прошло је много времена и смањивао се број људи, а сада се опет повећава на тим протестним шетњама."
О Косову је договорено, тражи се начин
Покушавајући да разуме понашање власти, Трифуновић је уверен да је актуелна власт склопила неку врсту споразума с албанском страном, само се о том договору не говори јавно, нити се открива његов садржај. Многе су ствари индикативне, а чињеница да се непрекидно одржавају тајни састанци најважнијих представника две стране указује на то да они који јавно говоре да је у тајности постигнута нека врста споразума нису заговараоци "теорија завере".
"Када погледам притиске страних амбасадора да се учествује на изборима на Косову, то је једини разлог да се тај договор донесе, а они касне са тим договором, који је очигледно давно обећан. Само још треба видети начин на који су се договорили. И знамо колико су пута ручали и седели са разним посредницима, па са њима и сами. Ја сам убеђен да се то већ завршило."
Хоће ли спор који Србија има с Косовом бити позитиван питање је на које Трифуновић нема конкретан одговор. Није потпуно сигуран ни у то хоће ли доћи до међусобног признања, али је свестан тежине и комплексности проблема.
"Шта је позитиван исход? Немам појма шта је то. Ту има много грешака, које је ова држава направила према тим људима, као што не могу назвати правдом отети део једне земље у којој сам ја живео, шта год се дешавало тамо, а дешавало се свашта лоше. Не знам шта је срећан исход – можда да не буде сукоба и убијања, али сада како ће се све завршити то не знам, стварно."
Жао му је што се и даље главни проблеми Србије и српског друштва у целини занемарују. Кад види како се понашају најзначајнији политичари у земљи, јасно му је да земља нема перспективе. Одсељавање младих и општи неморал у земљи директно су повезани, а систем у којем се плагијатори диплома не кажњавају само је део сада нерешивог проблема.
Убиство земље која је могла бити велика
"Не можете ништа понудити младима, јер ми имамо овде министре и премијере и министре финансија који су плагијатори и који су крали дипломе и куповали школе. Шта можеш да обећаш неком детету које креће у школу? Да му кажеш: 'Биће боље' и да мора да учи... Та младост, која одлази, а то је већ 50.000–60.000 годишње – то значи да ћемо изумрети као нација на овим просторима и да нас неће бити, и да ће ти паметни људи отићи и моћи да живе нормално од свог рада и да их неће нико вређати и вређати њихову интелигенцију."
На крају разговора Трифуновић каже да је једна од најбесмисленијих ствари у модерној историји ових простора било разбијање Југославије. Некада велика земља уништена је, а оне које су настале њеном дисолуцијом сасвим су небитне и безначајне.
"То и ја и даље мислим да је било бесмислено. Када год су границе биле, то је било покушај убиства једне земље, која је могла да буде велика. Ко год био и стајао иза тога и ко год је то радио. Али, чињеница је да је постојао неки план да се та једна велика земља у Европи расточи на ситне комаде. Ми, овако сада мали и јадни, какви смо остали, нисмо у стању баш ништа да направимо. Ко је то хтео и ко се борио за то нека му је на част и на срећу."
Прочитајте ОВДЕ ко каже да бојкот избора није решење.
Извор: Ал Џазира Балканс
