Пише: Томислав Клаушки
Чудио се неки дан академик Жељко Реинер тијеком расправе у Хрватском сабору због чега хрватски грађани не разумију колико им је заправо боље под ХДЗ-овом владом. Да им расту плаће и мировине, да расте запосленост, пада незапосленост, да расте господарство и још много тога. Па им је зато ХДЗ сада понудио оно што најбоље разумију - парадно домољубље.
Нуди им нове националне празнике за које премијер Андреј Пленковић тврди да би требали грађанима постати "препознатљиви и рефлексни". Јасно је и по чему би требали бити препознатљиви. Прво, евидентно је да ХДЗ те празнике жели најприје учинити препознатљивима својим бирачима. Даном државности поновно ће се обиљежавати дан кад су ХДЗ и Фрањо Туђман ступили на власт 1990. године, дан када није формирана никаква нова држава, већ је тек формиран први вишестраначки парламент тадашње Социјалистичке Републике Хрватске.
Пленки осваја Вуковар Друго, обиљежават ће се дан кад је пао Вуковар, град на којем је Томислав Карамарко градио платформу за повратак на власт и у којем Андреј Пленковић има проблема с Иваном Пенавом и десничарском побуном, па је стога шеф ХДЗ-а закључио како је најбоље демонстрирати бирачима колико је ХДЗ-у Вуковар доиста битан. Нису се сјетили то учинити у протеклих двадесет година, али зато није то касно учинити у години пред изборе.
Треће, овај приједлог нових празника требао би пред бирачима ХДЗ-а "препознатљивом" учинити чињеницу да је Андреј Пленковић ипак истински и пунокрвни шеф ХДЗ-а, ма колико сви упозоравали да је залутао у ту странку. Требао би подебљати његов домољубни педигре, као и зацементирати његову оданост странци са чијом тврдокорном базом још има становитих проблема.
Четврто, проглашавање Даном државности први долазак Фрање Туђмана и ХДЗ-а на чело државе додатно потврђује стару праксу поистовјећивања ХДЗ-а с хрватском државом. Држава, то је ХДЗ ХДЗ је тада преузео државу, прогласио је својим власништвом, па је стога логично да се његов чин освајања власти прогласи најважнијим државним празником. То би, како рече Пленковић, требао бити "рефлексни" закључак. Као што би "препознатљив" требао бити закључак да је ХДЗ-у важнији дан његова освајања власти у СР Хрватској од дана кад је Хрватска раскинула државноправне везе с Југославијом.
Уосталом, комунистички или ако хоћете, социјалистички, а свакако партијски начин владања остао је окосницом ХДЗ-ове владавине, облик политичког континуитета, па је овакав распоред празника очекиван. У најмању руку, симболичан. Хвидра је нови Субнор, правосуђе слиједи напутке партије, предсједница Републике служи се социјалистичким слоганима, а владајући ХДЗ форсира монопол на све државне ствари . Стога овакав Дан државности дефинитивно има смисла. Како је пао Вуковар? Као што има смисла да ХДЗ поновно користи Вуковар као полигон за освајање власти. Бирачима ће он бити довољно "препознатљив" да на дан избора реагирају "рефлексно", а Пленковићу ће бити довољно ефикасан да утиша Пенаву и угаси потенцијално жариште унутарстраначке побуне.
Необично је само што се ХДЗ није сјетио државним празником прогласити дан кад је Анте Готовина ослобођен пред Хашким судом. Је ли то можда зато што је тада СДП био на власти? Или зато што су Иво Санадер, Томислав Карамарко, Владимир Шекс и ХДЗ гласније славили његово ухићење? Али боље додатно не збуњивати бираче. Поготово не причама о томе како је и зашто пао Вуковар. Збуњивање државним празницима је сасвим довољно.
Прочитајте ОВДЕ нову колумну Ведране Рудан.
Извор: 24sata. hr
