Овај стручњак за Балкан, навео је да иза Макронове одлуке стоје и краткорочни опортунистички разлози и важна дугорочна разматрања, преноси “Еуроактив”.
- Снажним подстицањем владе Северне Македоније од старта и давањем отварања преговора, било би могуће створити круг у региону и "убити две муве једним ударцем". Тиме би се потврдила жеља Француске да процес проширења буде око вредности и става. Тиме би се послао и снажан сигнал нелибералним режимима у региону и њиховим људима о стварном путу евроинтеграција. Француска би се тако ставила у центар на позитиван начин и добила политички кредит да тражи и добије више - каже професор Трегурес и додаје:
"То би показало Србији да влада која је спремна на велику жртву, као што је урадила влада Зорана Заева, није ненаграђена, што би Француску поново ставило у средиште европских напора да се реши питање Србија-Косово. Поред тога, све то се може постићи уз никакву политичку цену у 'вин-вин' сутуацији за Француску, ЕУ и Балкан".
Међутим, Макрон је, каже Трегурес, изабрао да уради управо супротно.
- Он троши политички капитал (26 чланица за, против само Париз) на теми и земљи која, поново, није први приоритет. То је ситуација у којој сви губе - Француска, ЕУ и Балкан. Његова одлука ће допринети ненапредовању реформе процеса придруживања, јачању нелибералних режима, апсолутном губитку политичког кредита у региону и губитку јединог подстицаја који би могао да се искористи за Србију - објаснио је Трегурес.
Све у свему, гледано на четири циља Француске на Балкану, чини се да је Макронова одлука, оцењује, уништила могућност да се циљеви достигну уз велику политичку цену и за његове ЕУ партнере и на Балкану, истиче професор.
Иронично, 24. октобра група Обновимо Европу у Европском парламенту, која укључује Макронову партију, придружила се другим групама и гласала за резолуцјиу којом се подржава отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом, чиме се Париз додатно изолује на том питању, додаје Трегурес.
"Неутемељене оцене Макрона"
- На кратак рок, Макрон тврди да садашњи процес проширења ЕУ не функционише, да напори које су Албанија и Северна Македонија уложиле у испуњавање приступних критеријума ЕУ нису били довољни, да би ЕУ изгубила "полугу" за притисак да се спроводе реформе ако би преговори почели и да би раздвајање две земље могло да створи проблеме због великог броја етничких Албанаца у Северној Македонији. Последња тачка може се одбацити као неутемељена - каже Трегурес.
Када је реч о процесу проширења ЕУ, додаје, Француска те бојазни никада раније није поменула и никада није предложила решење за унапређење процеса, за разлику од Европске комисије и других.
"А када је реч о реформама Скопља и Тиране, увек се може рећи да кандидати нису урадили довољно. Питање је да ли их треба држати подаље или би им процес проширења пружио већи подстицај за реформе. Грчка је блокирала Северну Македонију на путу у ЕУ годинама, што је имало огромне последице по Скопље и то није дало велики замах реформама, као што имплицира Макрон", истакао је он.
“Иза првог низа разлога стоје реалне бојазни због којих је Макрон, од како је изабран, био прилично гласан и доследан. Прво, он каже да је 27 чланица (после Брегзита) већ превише за ефикасну политичку унију способну да одлучује. Он такође тврди да су процеси и институције ЕУ нефункционални, наводно без обзира на број чланица. Који? Да ли је број гласова који се чује око стола узрок дисфункционалности или "дизајн" институција? Да ли би Париз блокирао чланство Шкотске или Исланда јер је 27 превише?”, истакао је професор.
“Ако је реч о институционалној реформи, Лисабонски уговор садржи неке реформе које нису имплементиране. Поред тога, истраживачи настоје да покажу да је питање "проширење или продубљивање", које Француска поставља од 2017, много комплексније него што изгледа. Наиме, до реформи долази зато што се Унија шири а не обрнуто”, додао је он.
"Француска је историјски против проширења"
Друго, како наводи Трегурес, Француска је историјски ненаклоњена проширењу, од (уласка у ЕУ) Британије седамдесетих до Шпаније осамдесетих. Он објашњава да је разлог томе зато што слаби утицај Париза и разређује се политички пројекат ЕУ од онога што би Француска желела да буде.
“Поред тога, проширење на исток 2004. и даље је политичка траума јер многи тврде да је било узрок пропасти европског уставног референдума 2005. и да је подстакло одбојност према проширењу у француској јавности. Проширење из 2004. је изместило епицентар Европе, у очима Париза, према истоку, на Немачку. Стога, Париз гледа на Берлин као на главног добитника у последњих 15 година јер је Немачка у пуној мери искористила интеграцију бивших комунистичких суседа”, објаснио је професор.
Француска и Балкан види као део немачке сфере утицаја, што значи да се на проширење може гледати као на елеменат ширих француских преговора са Немачком. Берлин је наиме уградио већину Макронових реформских идеја, попут оних о зони евра, и Макрон сада води процес који је из економских и безбедносних разлога важнији на Немачку него за Француску, истакао је Трегурес.
“Уверење да страх од популиста са крајње деснице у Француској мотивише Париз да блокира нове преговоре о проширењу треба да се одбаци као ирелевантно због тога што је проширење веома периферно питање које не заокупља бираче на општим изборима. Са редовним покретањем дебата о имиграцији и Исламу француској влади није потребна Албанија да анимира десничарске популисте у Француској”, објаснио је.
Корак уназад
Уз последице по ЕУ и регион, Макронова одлука је штетна и за саму Француску, с обзиром на Макронове либералне амбиције за Европу које је предочио у говору на Сорбони 2017. и интересе Француске на Балкану, тврди професор факултета политичких наука на Католичком универзитету у Лилу.
Париз, који се пре неколико година повукао са Балкана и тај регион није био кључан за његову дипломатију, сада има четири кључна циља у региону:
* Редизајнирање процедуре проширења давањем приоритета успостављању владавине права и промовисањем влада које су искрено посвећене ЕУ и њеним вредностима
* Борбу против нелиберализма на Балкану и свуда у Европи
* Да добије довољно кредибилитета да се поново појави као озбиљан играч у региону и у склопу своје "стратегије за Балкан"
* Да активно подстиче и помаже решавање питања Србија-Косово
"Доста бесмислица"
“Крајње је време да Француска заузме страну између "нема проширења без обзира на све" и проширења у замену за опипљиве реформе и у Бриселу и у земљама кандидатима. Ако буде то друго, Париз мора да усвоји конструктивну уместо деструктивне улоге. Ако буде оно прво, Макрон треба да буде пристојан да то каже уместо што понижава земље и људе одлажући одлуку сваких шест месеци”, наводи тај професор политичких наука.
Трегурес објашњава да, ако ЕУ једног дана постане политички и војни актер, чему Макрон тежи, Балкан је најочитији, истиче да је то вероватно и једини регион где би таква моћ могла да се материјализује. Али, Балкан је и место где је ЕУ најмање успела у последњих 30 година. Балканске земље и даље се више ослањају на САД (Северна Македонија и Црна Гора недавно су постале чланице НАТО), упркос свој бизарности Трампове администрације, него на ЕУ, да се не помињу друге силе, попут Кине, Русије или Турске.
“Француска не може да каже да жели да се Балкан учврсти ближе ЕУ а да у исто време убије његове изгледе да то заиста и учини”. каже он, а преноси Еуроактив.
Браћо Срби, нећемо дозволити да тзв. Косово уђе у Интерпол! Више о томе ОВДЕ.
Извор: euractiv.rs
