Тако би се председник Владе, сва министарства и председник Републике у будућности налазили на истом месту. Тај план постоји већ дуго, али сада постоји и решеност да се он спроведе, па би у његову реализацију требало да се уђе у наредних неколико месеци.
- Пресељење у Палату на Новом Београду значило би да су сва министарства на једном месту, то би повећало ефикасност, скратило време за које одређени посао мора да се уради - наводи извор "Блица" из врха власти.
Палата Србија, некада Палата Федерације или СИВ, саграђена је између 1947. и 1959. године, а простире се на површини од 5.500 квадратних метара. Тренутно у њој има око хиљаду канцеларија. Међутим, планови за будућност нешто су другачији.
- Идеја је да се направио један огроман простор, опен спејс, тако да већина запослених седи на истом месту што би такође требало значајно да унапреди све процесе, а посебно оне који се тичу заједничких послова више министарстава - наводи наш извор.
Исти саговорник каже и да се тренутно тражи дизајнер ентеријера или више њих који би се ухватили у коштац са преуређивањем великог простора.
- За израду пројекта, а потом и за извођење неопходних радова биће потребни месеци свакодневног рада, али очекујемо да добијемо ултрамодеран простор и да значајно подигнемо ефикасност - наводи наш саговорник.
Занимљиво је да у случају пресељења, Министарство унутрашњих послова, које је и најбројније, неће остати у Палати где је до сада било, већ је у плану пресељење и за припаднике МУП-а.
- Још се размишља о локацији, али то би такође требало да буде решено у наредних годину дана - каже наш саговорник.
Палата Србије некада се звала Палата Федерације или колоквијално СИВ 1. Изграђена је крајем педесетих и шездесетих година за потребе тадашње савезне владе, односно Савезног извршног већа.
Од 1992. до 2003. је била седиште Владе СР Југославије, а од 2003. до 2006. седиште Савета министара државне заједнице Србије и Црне Горе. Истовремено, у овој згради је своју канцеларију имао председник СФРЈ Јосип Броз Тито, председници Председништва СФРЈ, председници СРЈ, те једини председник СЦГ Светозар Маровић. После распада СЦГ, маја 2006. године, зграда је прешла у надлежност Владе Републике Србије.
Након одржавања председничких избора 2017. године, најављена је могућност да ова зграда постане ново седиште председника Србије, док би зграда Председништва на Андрићевом венцу поново била претворена у музеј.
Посебну вредност чине дела југословенске ликовне и примењене уметности која представљају интегрални део унутрашњег уређења Палате. Међу њима се својим уметничким и културно-историјским значајем посебно истичу радови Петра Лубарде, Антуна Аугустинчића, Франа Кршинића, Пеђе Милосављевића, Стојана Аралице, Милана Коњовића, Игњата Јоба и других.
Површина 5.500 квадрата
Пројектована је у облику слова Н и обухвата површину од 5.500 квадрата. Испред средњег крила налази се нижи део покривен стакленом куполом у коме је свечана дворана која може да прими две хиљаде званица. Објекат садржи шест салона као и око хиљаду канцеларијских просторија.
Вучић позван три пута на прославу, иако тврди да није! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
