И док се Весели, као и остали из најужег круга команде ОВК, доводи у везу са најстрашнијим злочинима из извештаја Дика Мартија, почињеним над Србима у логорима на северу Албаније, као и са Дреничком групом коју је водио Хашим Тачи, обавештајац Мађуни је, по наводима приштинских медија осумњичен „само” за цурење информација. Он није био члан ОВК, али је поднео оставку после хашког позива.
Самоопредељење је већ тражило његову смену када је прошле године код његовог сина нађена дрога и оружје.
Далеко важнији је хашки позив за Веселија, чиме се сужава круг око Хашима Тачија, званог Змија, председника привремених косовских институција, кога Хаг за сада није позивао. Злогласна Дреничка група, према Мартијевом извештају, укључивала је Тачија, Веселија, Џавита Хаљитија, Азема Суљу и Фатмира Љимаја, који су, према неким изворима, били налогодавци или су надгледали убиства и сурова саслушања и премлаћивања у логорима ОВК.
Весељијево име помиње се и у наводима о финансирању ОВК, милионским ратним донацијама, страним војскама и компанијама за обезбеђење.
Тим тужиоца Џека Смита саслушао је за годину дана више стотина особа, али о томе постоје информације само од оних који су добили позиве. Према списку који је објавио портал Коссев, око 70 особа о томе се јавно изјаснило.
Међу њима су команданти више оперативних зона ОВК, а неке од њих хашки позив затекао је у посланичким клупама, у фотељама градоначелника или на другим високим функцијама у овој непризнатој држави.
Хашки тим саслушао је неке од припадника ОВК на Косову, на тајним локацијама или – у затворима (ако су већ осуђени за неке друге злочине). Многи су, одлазећи пут Хага, објашњавали да су позвани само као сведоци, други су наводили да не знају зашто су позвани, док неки нису крили да им у позиву пише „осумњичен”. Рустем Мустафа збунио је јавност саопштивши да је позван као „осумњичени сведок”.
Међу најзвучнијим именима на хашком списку је и Сулејман Сељими, бивши главни командант ОВК, који је у Хаг позван међу првима. Он је на одслужењу казне због других злочина Дреничке групе, али се због нарушеног здравља у јануару није одазвао тужиоцу Смиту, због чега је овај послао своје људе да га испитају у Приштини. Сељими је после рата био и главни командант КЗК, а касније и КБС-а, потом и амбасадор у Тирани. Према оптужбама Еулекса осуђен је на 14 година затвора, али се казна после жалби смањила на свега седам година – због мучења цивила.
И Сами Љуштаку, Сељимијев саборац из Дреничке групе, био је у Хагу, али није испитан јер се бранио ћутањем, иако је његов адвокат претходно на „Фејсбуку” најавио да ће „тамо све да се разјасни”.
Ремзи Шаља, познат као Црвена јабука, командант специјалне јединице главног штаба ОВК, позван је на саслушање, али је изјавио да се неће одазвати и поред последица на које је упозорен. Он је позвао све саборце да се уједине у томе „као пчеле у роју”. После тога је нестао, па је суд у Призрену расписао потерницу за њим. Нађен је у мају и пребачен у затвор пошто је осуђен на 14 година робије због отмице и убиства Албанца.
У Хаг су позвани и припадници оперативних зона Паштрик, Лаба, Неродимље и Дукађини, јединице „Делта”, чланови Генералштаба ОВК, али и нижерангирани припадници, од којих су двојици рањених у борбама током операција извађени бубрези. Позван је и саветник косовског председника, затим председник скупштине који је на тој функцији био пре Веселија, као и две припаднице ОВК, од којих је једна лекар.
Највише пажње изазвао је свакако позив да се у Хагу као осумњичени појави бивши премијер Рамуш Харадинај. Он је саслушан 24. јула након што је претходно поднео оставку, испунивши обећање да ће се повући из фотеље премијера да „не науди Косову”.
Харадинај је више пута хапшен по српској потерници Интерпола, али би увек био пуштан. Последњи пут, 2017. године Француска је одбила да га изручи Србији. У претходном Хашком трибуналу Харадинај је провео три године, али је ослобођен свих оптужби за злочине у околини Дечана, после два суђења.
Реч је о једној од најскандалознијих и најкритикованијих у низу спорних пресуда трибунала за бившу Југославију, чијим су пропустима у обезбеђењу побијени сви сведоци Харадинајевих злочина.
Због тога су све наде сада уперене у тужиоца Смита и његов тим, који је по оцени коју смо чули у обавештеним круговима, обавио сјајан посао у истрагама, посебно због тога што су успели да годину дана раде у најстрожој тајности. Докази и сведоци против Харадинаја и даље постоје, а чува их наша полиција. Породице око 500 Срба о чијој се судбини већ две деценије не зна ништа, као и српска јавност, чекају оптужнице.
Прочитајте ОВДЕ ко је још од албанских злочинаца добио позив за Хаг.
Извор: Политика
