Иступањем из састава Канаде сада прете две њене економски најуспешније провинције – Алберта и Саскачеван.
Обе припадају Канадским Преријама и налазе се на југозападу земље који је богат нафтом, а има и успешну аграрну индустрију.
Обе провинције традиционално гласају за канадске козервативце. Зато су за либералне становнике источних канадских провинција „кратковиди малограђани који не схватају вредности и предности либерализма и глобализма“.
То је сепаратизму Алберте и Саскачевана, који је дизао главу увек у време великих економских криза, дало нови садржај и јак импулс.
У време Велике депресије је влада Алберте `гурала` идеју социјалног кредита, а федерална влада била одлучно против. Тада су становници Алберте већ били спремни да једном ногом крену ка свом отцепљењу од Канаде.
Између 1970. и 1980. сепаратисте `мобилисала` светска нафтна криза.
Сада су духове у Алберти и Саскачевану узбуркали резултати недавних избора.
У Преријама су опет убедљиво победили конзервативци, док је владајућа у Канади Либерална партија добила једва 10 одсто гласова. Међутим, либерали су опет успели да добију федералне изборе. Једва-једва, али су успели и спремају се да у коалицији са једном партијом опет формирају владу у Отави.
На челу и те владе биће несмењиви лидер либерала Џастин Трудо чији либерални курс у Преријама и презиру и мрзе.
Сам Трудо дојадио многима у Канади, али је таквих највише у Алберти и Саскачевану.
Породица Трудо деценијама (са малим прекидима) влада Канадом.
Пјер-Елиот Трудо је владао земљом 16 година, уследио је краћи прекид, али је на власт дошао његов старији син Џастин.
За владавине Трудоа старијег – државни дуг Канаде се повећао седам пута.
Током три прве године „Џастинове ере“ – попео се од нуле до 18 милијарди долара.
Трудо-млађи економски гуши Прерије, смањивањем државе подршке нафтној индустрији и блокирајући највећи пројекат Алберте – нафтовод Транс Моунтаин.
Исток земље Алберту са презиром назива „канадским Тексасом“, имајући у виду и њено богатство и „заосталост“. А Алберта и Саскачеван не остају дужни франкофонском истоку Канаде и њиховом либерализму са легализацијом марихуане и „ЛГБТ диктатом“.
Поврх свега, либерални Исток се жестоко залаже за затварање нафтних бушотина, због утицаја угљендиоксида на глобално отопљавање.
Према анкетама, током последњих десет година да проценат становника Алберте који немају никакву уштеђевину, па живе од плате до плате, повећао се са 29 на 50 одсто.
Због свега, становници Алберте и Саскачевана опет масовно желе отцепљење.
Идеја Вегзит-а (по аналогији са Брегзит-ом тако се сада скраћено назива отцепљење Западне Канаде).
Присталице Вегзит-а већ се окупљају Едмонтону и другим градовима Алберте.
Канадски сенатори из Алберте и Саскачевана планирају да створе свој „кокус“ који би се бавио отцепљењем Западне Канаде. А то је корак ка формирању праве политичке партије „западних сепаратиста“.
А они су већ израчунали да је Алберта током последњих 48 година за развој Квибека издвојила 476 милијарди долара.
У време светске финансијске кризе – многи либерални Американци су се спремали да емигрирају у Канаду, али последњих месеци масовно одустају. Међутим, економска криза која долази већ је Канаду поделила на два дела који су у латентном грађанском рату“ (један са другим).
Џастин Трудо неће лако решити проблем „западног сепаратизма“. Поготово што опет јача и сепаратизам франкофонских провинција.
„Квебекски блок“ – партија која пропагира независност Квебека – на последњим изборима је утростручила број мандата у парламенту.
Прочитајте ОВДЕ да ли Немачка претиче Русију у наоружању.
Извор: fakti. org
