Како преноси Српски телеграф, постоје искази да су документа о стрељању чувана заједно са онима о месту где је Михаиловићево тело бачено или покопано, јасно је онда зашто су ти подаци до дан-данас остали мистерија.
Према писању овог листа у једном од извештаја дословно стоји да је, осим документације са суђења Дражи Михаиловићу, за коју је утврђено да се 1978. године налазила у каси републичког секретара за унутрашње послове (ранг садашњег министра полиције), постојао и други, важнији део докумената.
- Сачувани су делови посебне архиве, који се односе на заробљавање генерала Михаиловића и суђење, али недостају документа везана за даље догађаје - наводи се у извештају и додаје:
- Документација о заробљавању, ислеђењу, суђењу и стрељању је, према актуелном интересу, била померана из једне у другу институцију, распарчавана, коришћена од режиму подобних публициста, склањана у посебне касе и у целом току нестали су њени најинтересантнији делови.
Нарочито је, како пише, занимљиво да је нестала (јасно се алудира на украдена) веома битна документација која је чувана у каси једног високопозиционираног министра у згради СИВ. Тај министар држао је годинама један од најважнијих ресора у држави.
Он је, међутим, пао у немилост и смењен је после чувеног Брионског пленума 1966. године. Документа о Дражи која је чувао у својој каси никада нису пронађена, па је више него јасно да их је он узео.
С друге стране, доста је непознаница и у вези са другом документацијом везаном за Дражу, која је често шетана од једног до другог државног органа. У једном тренутку седамдесетих година одлучено је да се један део докумената пребаци из Централног архива војних судова СФРЈ у Сарајеву у Београд. Она, међутим, није цела завршила у Служби државне безбедности како је, по свему судећи, договорено, већ како се испоставило у рукама разних функционера. Потом је, званично, оно што је ДБ имао у својим архивама предато председнику Врховног војног суда Марку Калођери, 22. јула 1982.
Драгољуб Дража Михаиловић
- ухапшен у околини Вишеграда 13. марта 1946.
- суђење трајало од 10. до 15. јула 1946.
- на оптуженичкој клупи још 23 људи
- тужилац био Милош Минић
- од 47 тачака оптужнице осуђен по осам
- изречена му смртна казна стрељањем
- убијен 17. јула 1946. на непознатом месту (постоје разне теорије)
- гроб му се не зна
- рехабилитован 14. маја 2015, утврђено да није имао фер и правично суђење.
Хаос, чистке и сукоби на североистоку Сирије! Прочитајте ОВДЕ шта се све дешава и какав је то "порез на имовину"!
Извор: Српски Телеграф